У ранијим текстовима ми смо указали да ваљевска власт не би смела себи да дозволи луксуз комодитета, јер има лагодну скупштинску већину, као и  да време губи у међусобном надметању и надмудривању око утицаја. Запитали смо се и да ли ће  др Гвозденовић успети да наметне ауторитет градоначелника и свом заменику, начелнику утицајније Градске управе, па и председнику Скупштине града, јер они долазе из редова коалициног партнера, СПС-а. При томе смо мислили на ауторитет који ће помоћи да се утврђена политика заиста  делотворно и спроводи, а да не вуче свако на своју страну, вођен личним и страначким интересима.

Ми имамо, наравно, незванична сазнања од непосредних учесника да се ових дана води прави мали рововски рат између коалиционих партнера око многих, па и  мало важних питања, као што је рецимо ко ће најављивати догађаје на Тешњарским вечерима. Дакле, борба је. Политика свакако није манастир и одређених трвења и борбе за утицај мора да има, али то не сме да прерасте у онемогућавање једни других.

Градоначелник је, међутим, пре два дана задобио (не)очекиван озбиљан ударац. На једном од познатијих ваљевских портала објављен је опширан текст у коме се градоначелник критикује да не ради ништа озбиљно, да само приређује пријеме и отвара манифестације. Још горе градоначелник је назван шерифом, не у смислу увођења реда и сигурности и спровођења закона, већ у смислу бахатости и самовоље.  Јер да је у кабинет убацио телевизор који је стално упаљен (откуд то тај портал зна?), пуши у канцеларији (!?), именовао је блиског рођака за директора Дома здравља (рођак је већ дуго запослен у Дому здравља као лекар специјалиста), на новоуведено место заменика секретара скупштине постављена је, тврди се, такође рођака, градоначелника Гвозденовића.

Потписник овог текста нема никаквог посебног разлога да страда због др Гвозденовића, али има у том натпису нечег непоштеног, на шта ваља јавно реаговати. Да ли је реално очекивати да градоначелник, ма ко то био, за месец и по дана, у сред сезоне годишњих одмора и док се чека формирање Владе Србије, доведе два-три инвеститора и запосли коју стотину или хиљаду радника. Има људи који када доспеју на неку функцију, ма колико она висока била, као да су ту одувек, не треба им никакво време за прилагођавање (као Владимиру Путину, рецимо), док некима треба време да виде где су, да постепено овладају послом и окружењем.  Када се прилагоде они могу бити и успешнији од оних којима не треба време за прилагођавање. Зато се владама и високим функционерима и оставља 100 дана за уходавање и прилагођавање. Можда је градоначелник Гвозденовић од ових других, па је зато добро што се на почетку није сусрео са штрајковима, социјалним протестима, или у још горем случају са поплавама или клизиштима. Тим пријемима, сусретима и отварањима манифестација просто је опипавао тло под ногама. И колико смо приметили увидео је да може и да стоји на том тлу, да се не ради о живом песку. А скоро ће јесен, политичка машинерија ће бити пуштена у погон, па ћемо тада реалније сагледавати домете градоначелника. Али са становишта да ли је у Ваљеву мање забринутих и несигурних грађана и шта Ваљево по свему значи у Србији. Да ли неко, рецимо у Крагујевцу, добије сажаљив поглед и одмахне руком када се помене Ваљево или каже био сам тамо видео сам напредак, или чуо сам да људи тамо лепо живе. 

Зна то и аутор текста на  порталу који је градоначелника оквалификовао као несвесног места на коме се нашао, и као бахатог шерифа на дивљем западу. Ту се ради о добро савладаној и ефикасној  пракси да се ономе, кога политички не симпатишеш, ауторитет руши одмах, на почетку, и онда тај хода Ваљевом као зомби, тело без душе, и слабо га ко узима за озбиљно. О томе би, на правди Бога, могао да посведочи макар један градоначелник Ваљева, др Јован Томић, рецимо.И још понеко ко није био по вољи. Узгред,  градоначелнику, било како да се зове, требало би да, макар на почетку, сви желимо успешан рад. Биће времена за критику, када за тим буде стварних разлога, када прође мало времена. За сада градоначелник би могао да поведе рачуна да сва места нису за ноншалантан стил и да при доношењу одлука не потцењује осетљивост јавног мњења, без обзира да ли  му је наклоњено или не.

Шта је учинио градоначелник, или неко у његово име, овим поводом? Погледао је како се два најпознатија портала у Ваљеву финансирају. Испоставило се углавном преко буџета, она годишња расподела за медије, и преко јавних и једног државног предузећа. Потписник овог текста из искуства зна да су јавна предузећа тешка да дају новац за рекламирање. Увек кажу да њима то не треба, да им та ставка није предвиђена у буџету итд. А у овим случајевима дају. Неко је утицајан, из одређених разлога, тим предузећима морао да климне главом. Ко је тај? Како ће се тај чвор разрешити? Ту може да лежи опасност од раздора и разлаза. И истинског губљења времена.

Мијо Стојкановић