Заинтересован сам човек и не могу да то прихватим. Познаник каже да је сигуран у то и не допушта сумњу. О куповини радног места за коју хиљаду евра говори се и када је здравство у питању. То више није богзна каква тајна, о томе се за сада говори шапатом и баш међу поверљивим људима.

Садашњи градоначелник Ваљева је у једном интервјуу, пре избора, казао да се о томе говори. Он сам нема никаквих непосредних сазнања о томе, не зна да ли се то дешава, али да се говори, говори се. 

Сетих се узгред и једног текста од пре неколико година у листу "Напред", који је прошао зачуђујуће незапажено. У тексту се писало о девојци из Ваљева која је отишла у Америку на школовање, тамо је и докторирала, па се вратила у Ваљево.  Каже у том тексту, да су је у Србији приликом тражења посла  питали ко је, чија је, да ли је члан и слично у таквим приликама. Није хтела да одговара на таква питања и вратила се у Америку, на факултет да предаје. Тамо ником не пада напамет да поставља таква питања.

Овакве појаве су корозивне за друштвено ткиво, ако нису и нешто горе. Разумемо важност смањеног буџетског дефицита, пораст ДБП и сличних скраћеница, али некако је важно да се ради и на моралном оздрављењу. Скроз, кроз целу структуру власти и друштва. Од врха до градова и општина, политичких странака, школа, парохија, месних заједница. То неко с високог места треба да каже и да покрене.  И да му заиста буде стало до тога.

Мијо Стојкановић

.