Године 2004. потписник овог текста нашао се са шефом технике Радио Ваљева Радованом Мишовићем у Осечини. Договарали смо са општинским руководством једну свеобухвтну емисију уживо. Нашавши се у једном моменту насамо са нама, један од општинских руководилаца обратио нам се необичном молбом: Пријатељи, познајете Чаву, колеге сте, реците му да престане да преко радија објављује где је ко у Осечини виђен, а не би смео ту да буде виђен. Растаће се многи бракови, а помама је већ узела маха. Чава се бранио да је то веома слушано, али га је Радован на крају убедио аргументом да ће му бити ускраћена наша техничка помоћ.

Рат који воде портали, или тачније рат који се води преко портала, неће у Ваљеву угрозити бракове, али хоће, како је на задњој седници градске скупштине рекао Душко Ракић, одборник Демократске странке, углед самог града. Јер то што се пише на порталима чита се не само у Ваљеву, већ широм Србије и свуда даље где има Ваљеваца.

Шта пишу портали? Најпре они су подељени на оне који нападају градоначелника и понеког из СНС-а и на оне који нападају заменика градоначелника и понеког од директора јавних предузећа или установа из редова СПС-а.

Колубарске.рс нападају градоначелника да лаже, да троши паре где не треба и користи службени аутомобил када не треба...Вамедиа прави смешним заменика председника скупштине Михаила Милутиновића.

Колубарске.инфо нападају заменика градоначелника Драгана Јеремића да убира корист од кафича  у Петници, који су формално у закупу неког другог, да зида зграде по Ваљеву, а од којих пара, да је прешао деведесет хиљада километара службеним колима, а да резултата нема и сл. Тај портал с времена на време узме на оштар зуб уредницу и власницу портала Колубарске.рс .

Ми бисмо били наивни када би унапред казали да ништа од тога није истина и да портали само износе чисту неистину. Ми то не знамо. Али смо прилично сигурни да ништа од ових навода неће имати свој епилог на правосудним инстанцама.

Међутим, језик на порталима је толико испуњен бесом, жељом да се онај о коме се пише сатре у црну земљу, да од његовог интегритета не остане ни најмања трунка, да човек који није испуњен тим набојем не може  све то да прихвати као релевантно. Просто намере аутора текстова не уливају поверење. Јер су у служби.

Један од уједно криваца и жртава овог рата рекао нам је, поводом нашег ранијег текста - у коме смо се у две реченице осврнули на рат портала -  да то није сада почело, да су корени дубљи. Слажемо се с тиме. Може бити да је почело пре пет година када је преко конкурса с намером издражавано све што је медијски постојало у Ваљеву, или пре 25 година када је почело одстрељивање на две странице неких новинара у Ваљеву, или чак пре 33 године када је дигнута непримерена политичка и новинарска хајка на једног успешног и угледног човека. Нисмо у том тексту истраживали генезу ове подељености, као што се ни сада не одређујемо ко је у томе више а ко мање крив. Хоћемо да укажемо да је ова сукобљена подељеност штетна, не по углед Ваљева, не руши се тако лако углед једног града, већ због озбиљног сужавања простора за тзв. средњи пут, пут одмерености, објективног и поштеног приступа, а да нисте дужни да унапред заступате нечије интересе.

Јер и шофери причају да се зна ко је чији и ко за кога пише. Зар то може бити добро! Не морају ни да вас питају, али директори и власници предузећа знају ко је  на чијој страни. Када вас у том смислу не препознају, они вас и одбију за нешто мало оглашавања.

Нико ко је у политици није лаковеран. Сви они нађу за себе ко ће да им користи. Неко је одавде, неког доведу. Али, дајте да и они који су изван тога и којима наношење штете није примарни циљ - могу да дишу. Иначе, претворићемо јавни простор у рат без правила.

Јер доћи ћемо у ситуацију, коју је описао још Достојевски, да ће постати немогуће нежну (истиниту) реч уденути у тврдо ухо. Тојаге, стреле с отровом на врху продреће до уха, ма колико буде отврдло. Али није нам то ваљда пожељно стање.

Мијо Стојкановић

.