Награда "Десанка Максимовић" за укупан допринос српској поезији за 2018. годину данас је у Бранковини уручена Ани Ристовић. За њу је речено да је водећи глас у савременој српској поезији. Сама песникиња је казала да живимо парадокс: ако желите светлост, што истинска поезија јесте, ви морате сићи дубоко под земљу, јер је поезија тамо протерана. Била је то демонстрација високе културе. Наша библиотека "Љубомир Ненадовић" била је изузетан организатор и домаћин овог догађаја
Награду "Десанка Максимовић" за 2018. годину Ани Ристовић доделио је, једногласно, жири који су чинили: Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић, председник.
Већ првом збирком Сновидна вода , објављеном средином деведесетих година прошлог века, Ана Ристовић је ушла крупним корацима у српску поезију, а сваком новом књигом је померала границе сопственог песничког домета дајући нови замах српском песништву. Она је данас водећи песнички глас у савременој српској поезији, казала је Светлана Шеатовић.
Нагрду "Десанка Максимовић" додељује задужбина названа по великој песникињи, а коју је основао град Ваљево. Ана Ристовић је 25 добитник ове награде. Пре ње лаурети су били и Љубомир Симовић, Стеван Раичковић, Матија Бећковић, Танасије Младеновић, Рајко Петров Ного, Радмила Лазић, Мошо Одаловић...
Ана Ристовић је рођена 1972. године у Београду. Дипломирала је српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Објавила је седам збирки песама и две збирке изабраних песама. Добитница је Бранкове награде за прву збирку песама Сновидна вода, а потом награде "Бранко Миљковић, Награде Сајма књига у Игалу, немачке награде "Hubert Burda Preis" за младу европску поезију, награде "Милица Стојадиновић Српкиња" и Дисове награде за песнички опус 2014. године. Њене песме превођене су на немачки, енглески, словеначки, мађарски, шведски, фински.
Светлана Шеатовић казала је још да је поезија Ане Ристовић обележена сталним поетичким развојем, изузетном комуникативношћу и изразитим лирским тоном.
Захваљујући на награди Ана Ристовић је најпре исказала најдубље поштовање за песништво Десанке Максимовић. О чему год да је писала Десанка је писала тако да природном једноставношћу стиха допре до другог и покрене у њему лавину емоција и ковитлац подстакнуте мисли. Јер најтеже је сачувати једноставност речи и не подлећи под теретом властитог знања и мудрости. А она је то и те како знала.
"Због тога су је волели и воле је и данас многобројни читаоци.Догодило се да је земља у којој је писала ПЕСНИКИЊА, и по којој је ходила са својим песмама попуцала, по шавовима. Свет се променио. Док се прозне књиге, посебно романи, могле пронаћи читаоце у ретким књижарама на површини земље поезија је била протерана у подземље. Ко је хтео да дође до песничких књига морао је да се спусти дубоко под земљу. Тако је наступило време парадокса; ако хоћеш да нађеш светлост мораш сићи у таму под земљом. Тајна поезије је у њеној безвремености и свеприсутности", казала је Ана Ристовић
Председник Задужбине "Десанка Максимовић" Бојан Ђорђевић најавио је дигитално издање целокупног дела Десанке Максимовић. У име града присутнима се обратио песник Дејан Богојевић, члан Градског већа задужен за културу. Он је потврдио даљи континуитет додељивања награде "Десанка Максимовић". Посебан шарм овом узвишеном догађају дала су два гудачка оркестра Музичке школе "Живорад Грбић" под управом проф. Снежане Стевановић.
Мијо Стојкановић
.