О књижевности и идеологији говорили су проф. др Александар Јерков( на фотографији) и власник Издавачке куће Фабрика књига Дејан Илић. Разговор је усмеравала Милена Ђорђијевић из Народне библиотеке Србије. Све је прштало од ставова, размене мишљења, полемике. Дејан Илић је био жустрији и борбенији, др Јерков професорски шири и смиренији. 

Дејан Илић сматра да је наш образовни систем опресиван, да у њему деца не стичу приврженост литератури, нити изграђују естетске критеријуме којих ће се држати кроз живот. А да су писци притиснути идеологијом и да се од ње не може побећи.

Јерков је узвратио да је у свим временима и у свим системима, упркос стези идеологије, стварана висока култура која чини част човечанству.

На првој сесији на којој се говорило о литератури, вери и атеизму, филозофи Иван Миленковић и Владимир Коларић, који се остварују кроз литертуру и критику, платили су цену теоретисању. У томе им је свесрдно помагао модератор Александар Шурбатовић. Они су просто донели свој пакет пун књижевних теорија из Београда с намером да га распростру у Дворишту, да захвале и да оду. Били су изненађени да је и публика желела нешто да каже, па им је било жао што јој нису оставили више времена.А лепо је рекао Андерј Тарковски: Савремена уметност је дошла у ситуацију да филозофи разумеју филозофи, сликари воле сликаре, а песнике читају песници. Где је ту обичан човек? 

Када је о новом концепту вечери у Дворишту реч, нама се чини да музичари који наступају пре главног програма узимају превише времена. Око четрдесет минута музике по прохладном времену на ивици кише је много, без обзира што је музицирање и певање веома лепо. Сасвим довољно би било петнаестак минута. Музичари би могли наступати и након што се главни програм заврши.

Ваљевска књижевна публика је одлична. Она хоће да пажљиво слуша, али хоће и да учествује у разговору, да изнесе мишљење и став. Примећујемо да гости из Београда  на то баш нису навикли. У публици има старих лица која су била редовни посетиоци оног Дворишта у некадашњој Дечијој библиотеци у Пантићевој улици, али има и младих продуховљених лица. Сад се седи за столовима, уз свеће, нема пуно места, али је ипак лепо видети да је све попуњено и да људи стоје на улазу у библиотеку. У оном већем Дворишту знало је бити и по 150 поклоника писаца и књижевности.

Следећег уторка говориће се о југословенском културном наслеђу након што се Југославија распала.