Својим послом Зоран Трифуновић редовно обилази ваљевска села, разговара са домаћинима, па је подробно упућен у сеоске прилике. Када му поменемо да је својевремено, када смо се сви радовали темељној реконструкцији Карађорђеве улице, проф. Бранко Матић казао да би он више волео да је квалитетно урађено нешто сеоских путева како би сељаци могли лако да отпреме своје производе а и да они сами брзо дођу до града и натраг, Зоран Трифуновић  каже да и данас има утицајних људи који говоре, "пусти село, дај ради по граду, овде су концентрисани бирачи". "Ја не могу тако да размишљам. Ишао сам у Ковачице код домаћина који узгаја 300 бикова.  Чим падне први снег камион с коцентратом не може да дође до фарме. Онда домаћин упали трактор, стовари џакове с камиона натовари их на трактор и вози на фарму. Тако неколико пута.  Када је асфалт стигао старији људи су били толико обрадовани да се чинило да би загрлили тај асфалт када би могли.

У чувеном Лелићу Петар Бојанић са два сина обрађује 20 хектара што своје што закупљене земље. Имају 30 крава, малине, купине, јунад. Синови су ожењени, имају малу децу. Петар у граду нема ништа. Мучи га 1000 метара лошег пута.

У Миличиници ми у једном заселку човек каже да ту имају 120 крава. У три, четири домаћинства. Ја кажем да није могуће, а он ме одведе и покаже ми. Заиста је тако. А пут је катастрофа. Тих 1200 метара.

Ми смо 2016. радили пут за Чолиће у Доњим Лесковицама. Два домаћинства сваког другог дана испоручују 1000 литара млека. Због очајног пута возач цистерне  одбио је више да силази до њих. Ја сам пошао  теренским џипом. Нисам могао да сиђем. Сишао сам пешке. Размишљао сам шта да им кажем. Рекао сам да ћемо им асфалтирати пут и то смо и урадили.

У сваком нашем селу има таквих домаћинстава до којих је скоро немогуће доћи.  И када разговарате са њима шта је најнеопходније да им се уради, ви на три места чујете пут, па на четвртом неко каже вода. Па опет пут, пут и  неко помене струју. Деведесет одсто потреба наших села своде се на путеве.

Заиста још увек има неких сеоских путева који личе на месечеве кратере. То се може објаснити само да су сељаци дуго сматрани потенцијалним противником комунистичког система, па зашто би им се онда било шта добро чинило.

Наши су људи вредни, добри домаћини, каже З. Трифуновић. Они се нису предали. Кажу нам ви нама поправите пут, немојте бринути о откупној цени млека или чиме ћемо се ми бавити. Препустите то нама. Ми се опредељујемо колико у неком селу има људи, колико деце, има ли великих фарми и засада малине, купине, јабуке. Водимо рачуна да се до наших манастира може доћи.

Ми смо прошле године, град Ваљево, асфалтирали 5 482 метра путева и уложили око 21 милион динара. Ти су путеви рађени у месним заједницама Дегурић, Причевић, Златарић, Лесковице. Урађено је и 537 метар пута од Поћуте до манастира Пустиње. То је заиста скромно, али смо прошле године имали тај проблем с хапшењем начелинка једне од градских управа, па је то закочило радове, каже З. Трифуновић.

У првој половини ове године већ је урађено 6 244 метра асфалта и уложено 34 милиона и 500 хиљада динара. У Месној заједници Драчић, село Ковачице урађено је 1255 метара асфалта, урађен је и део пута до  Спомен комплекса из Првог српског устанка на Бранковачком висуод 1578 метара.  У Тупанцима смо повезали центар села са путем за Баиновић у дужини од 855 метара. Горња Грабовица-Јесенице 755 и у Белошевцу 445 метара.

Ових дана биће завршен локални пут Горња Грабовица-Забрдица-Иверак у дужини од 11,5 км. Тај пут иако локалног значаја финансира Влада Републике Србије. Зоран Трифуновић истиче да су та средства од 150 милиона динара добијена личним ангажовањем градоначелника др Слободана Гвозденовића. Ако се урачунају темељне поправке макадамских путева биће то нешто више од 20 км уређених путева у овој години.

Пошто се већ приближава идућа година З. Трифуновић каже да сигурно неће бити уложено мање средстава него ове године. А тенденција је да се средства за изградњу и поправку  сеоских путева стално увећавају. 

Међутим, иако је то три пута више него у прошлој години, ако се сетимо да би било потребно у овом моменту асфалтирати 50,60,70 километара кроз села, да би сва домаћинства била функционална, па после радити због лепоте, онда је то опет да се човек замисли. Зоран Трифуновић каже да би за толике радове требало 400 до 500 милиона динара. За то је потребна политичка одлука да се можда узме неки кредит, па да се ти путеви ураде. Онда би се могло озбиљно размишљати о улагању у сеоску производњу и смањити број незапослених људи.

Мијо Стојкановић

.