Вршњачко насиље у Краљеву. Запрепашћујуће је што је и сама жртва казала како је све било шала која се претворила у "нешто грубљу шалу". Други дечаци су снимали насиље и подстрекивали насилника. Ипак, овакве суровости раније није било. Школе чине пуно на спречавању насиља. Време је да се укључе свештеници и политичари.
Колики мора да је страх пребијеног дечака који је у званичној изјави казао како је то била шала која се отргла контроли. Његов страх несумњиво је већи од поверења које би требало да има у родитеље, школу и управу дома у коме су обојица дечака становали. У какве људе ће израсти ти дечаци, којих има свуда не само у Краљеву, када садистички уживају у пребијању и понижавању свог вршњака
.
Бавећи се вршњачким насиљем у ваљевским основним и средњим школама ми разговарамо са школским психолозима и педагозима. Срећом они нас уверавају да у нашим школама таквог насиља скоро није било. У школама се спроводе све прописане мере које произилазе из Протокола за спречавање насиља, злостављања и дискриминације.
Данијела Обрадовић, психолог у ОШ "Десанка Максимовић," каже да ученицима објашњавају какве све могу бити последице насиља, да их подстичу да саосећају са жртвом, да замисле себе у тој улози и како би се тада осећали, да их охрабре да помогну жртви насиља, да обавесте некога из школе да им је друг у невољи. Наставницима се препоручују да искористе сваку лекцију, без обзира на предмет, која се може повезати са другарством, пријатељством, толеранцијом и саосећањем и да тиме заврше час.
Зорица Милић, педагог у ОШ "Нада Пурић" каже да у последње три године срећом нису имале насиље које би захтевало да се обавесте полиција и Центар за социјални рад. Она је непријатно изненађена ружним речником који користе ученици као што су: кретену, идиоте, будало, мајмуне и слично. Као и тоном којим се те погрдне речи упућују другом.
У крајњем: ради се о томе да се највећи број ученика, ако баш не сви, окрене добру, што значи поштовању, саосећању, пријатељству, разумевању и толеранцији, а не мржњи, агресивности и насиљу. Школе, чини нам се, макар психолошко-педагошка струка, чине пуно. То очигледно није довољно. Треба набројаним позитивним вредностима просветлити и родитеље како би они тако даље утицали на своју децу.
Насиље међу ученицима је толико забрињавајућа појава, па нека се тешки призори, као у Краљеву од четвртка, виде сваких шест месеци, да о томе не би имали шта рећи свештеници са проповедаоница и политичари са говорница. Ако хоће да испуњавају своје обавезе то су и дужни.
Овај текст је део пројекта "Вршњачко насиље доноси несрећу". Пројекат је суфинансиран од буџета града Ваљева са 190 000 динара.
Мијо Стојкамновић
.