Градоначелник није од јуче. Он је као председник опозиционог Удружења Победа урнисао Демократску странку у Ваљеву и тешко вређао градоначелника др Јована Томића. Објаснио је то тада жаром политичке борбе, да у томе нема ничег личног, да их је нападао док су били на власти, али макар др Томић, још ту епизоду носи као тешку неправду и живу рану.

Др Гвозденовић није добио мандат од већине грађана Ваљева да вређа политичке противнике у Београду. Он за то није позван а има пуне руке свог посла и у Ваљеву.

И док је својевремено ваљевске демократе и др Томића нападао са скупштинске говорнице, дајући размах свом и онако богатом вокабулару тешких речи, сада челнике Савеза за Србију врећа испред телевизијске камере с младом новинарком која је питања научила напамет. Власник те камере и телевизија на којој су увреде емитоване су чврсто увезани новцем који су добили од града Ваљева за информисање баш такве врсте. При томе др Гвозденовић је морао с времена на време да баци поглед негде на страну, где му се вероватно налазио папир за подсећање шта би требало да каже. Није био свом на своме. Вероватно је и сам био свестан да чини нешто што не треба да чини. Што га свакако не оправдава. Он је Ђиласа, Јеремића и Обрадовића назвао лоповима, тајкунима, погубљеним људима и никоговићима који су чисто зло за Србију, и томе слично.

Да ли је др Гвозденовић сам узео за себе ту улогу или му је страначки додељена, а он као верни, превише дисциплиновани војник Партије узео да је спроведе. Јер се не либи тешких речи и увреда. Али сада др Гвозденовић није председник опозиционе Победе, већ градоначелник Ваљева, што је суштински другачија позиција и захтева политички другачије понашање. Не видимо какву би корист Ваљево од тога могло да има.Зашто ту улогу на себе нису преузели градоначелници Крагујевца, Ниша, Новог Сада, Врања? Врх СНС је учинио за те градове знатно више него за Ваљево.

У сваком случају ако градоначелник настави са оваквим наступима, представа о Ваљеву коју има јавност у Србији, биће у темељима поткопана. Српски покрет је Ваљево и у време власти социјалиста сматрао својом  престоницом. Проф. Ратко Марковић је говорио да је фајтерски говорити у Ваљеву, овде је основана прва опозициона Либерално-демократска партија, покојни премијер Ђинђић је пре 2000-те Ваљево називао слободарским градом. Од увођења вишестраначја ниједан председник општине, а касније градоначелник,  није се на такав начин бавио првацима противничких политичких странака. Шта је сада другачије да се то мора?

П.С. У време када је Линдон Џонсон био председник Америке хладни рат је био у пуном јеку, а реторика према Совјетском Савезу пуна мржње. Председника су по неким питањима (закон о националним парковима) мучили и унутрашњи опоненти, па је на седницама кабинета све врвело од тзв. говора мржње. Након једног од таквих састанака председника је у ходнику Беле куће сусрео његов саветник. Пошто су се већ мимоишли саветник се обратио председнику: "Господине председниче, мислим да превише говоримо о мржњи". Линдон Џонсон се замислио  и сутрадан променио начин говора, затраживши то и од својих сарадника. Ово је дато у једној ТВ серији. Можда у стварности није тако било, али у сваком случају може бити поучно. Има ли наш градоначелчник некога у окружењу ко би га могао упозорити да је превише увреда, не само према челницима СзС. Или је максималан домет Информер, Ало, Пинк.

Мијо Стојкановић

.