Некада давно на брдовитом Балкану настала је једна земља...баш таква: Брдовита. На уласку у њу постављен је велики билборд са следећим натписом:

"Бренду се верује. Бренд значи квалитет."

Једне ноћи непознати момак ово "правило" уз помоћ спреја проширио је једном речју, али написаном два пута:

"Страном бренду се верује. Страни бренд  значи квалитет"

Не зна нико како, а још мање када тачно - али семе поменуте "филозофије" посејано је у главе становника лепе Брдовите земље....и код већине се "примило".

За увозне чоколаде гомилали су се коментари: "Jесу скупље али су и квалитетније... Бренд је то!"

Домаћице чврсто почеше да верују да увозни детерџенти "боље перу, и више чувају одећу".

За увозну кафу  неретко се могло чути да је "некако слађа", а да се увозни крем "лакше маже".

Све док се једног дана не појави дечак из земље Велике који је дошао у посету баки и деки у Брдовиту земљу. Одведоше га у комшијску продавницу, и желећи да га обрадују - купише му чоколаду коју он највише воли да једе у земљи Великој. Тј. исти "бренд".

Дечак препозна амбалажу. Обрадова се, и отвори је. Али му осмех брзо нестаде.

"Каква је ово варка? Ова чоколада је безвезе, не личи на ону нашу, само има исто паковање!"

Узнемирише се сви присутни. Како је то могуће - иста чоколада, а опет различита???

Да забуне не би било - одмах позваше представника производње у земљи Далекој. Човек им љубазно одговори:

 - Да, у праву сте, укус није исти.Чоколада намењена тржишту ваше Брдовите земље има мање лешника и мање какаоа...И више заслађивача, и адитива...Али будите уверени: Наш истраживачки тим утврдио је да становници са вших поднебља више воле овакав укус некако... некако вам више одговара.

У Брдовитој земљи и даље се води полемика о поменутој чоколади, прашку, кафи, крему...

Једино што је промењено јесте натпис на билборду. Сада јасно пише:

"Квалитету се верује.Бренд није довољан."

Бојана Перић

Директор маркетинга "Еуропрoмa"