Једна паметна и фина особа рекла је да је младост за љубав, јаке страсти и ризике, а да су зреле године (старост већ), за достојанство и смиреност. Тако да за дочек Нове године млади треба да испуне тргове, хотеле и ресторане, да се веселе, флертују и заљубљују. Ми старији да разговарамо, помало попијемо и обедујемо. И да једни другима пожелимо здравља, среће и што мање брига.
Када смо код тргова, неко пред тим народом треба и да наступи, да забавља тај свет. Музичари ће за то логично бити плаћени. Око тога се на друштвеним мрежама дигла велика узбуна. Критикују се руководства локалних самоуправа зашто новац, уместо за дочек нису усмерили ка хуманијим циљевима: болесна деца, сиромашни људи.
Без сумње ми бисмо поздравили такву одлуку локалне самоуправе. Али, нажалост, број тужних, несрећних и забринутих смањио би се у промилима. Нешто друго би по овом питању било важно. Да ли су они, који су тако жестоко и тако лако на друштвеним мрежама осудили трошење нашег новца за дочек, смањили свој трошак за Нову годину, да ли су се одрекли дочека? И да ли су макар по 1000 динара од тако уштеђеног новца уплатили у хуманитарне сврхе? Хришћанство нас учи да у свему увек пођемо од себе.
Зашто онемогућити, пре свега младим људима да се окупе и провеселе на неком тргу, па и нашем, поводом Нове године.
Данас су улице Ваљева биле пуне, као ниједног дана ове године. Госпође, лепо обучене, носиле су по неколико кеса у рукама, редови у продавницама били су подужи. А смањити број тужних, несрећних и сиромашних мора се на други начин.
Јер, писали смо то већ једном цитирајући владику Николаја, када су бољшевици у Русији освојили власт револуцијом, опљачкали су одмах све црквене драгоцености, јер је народ био гладан. И поред пљачке божјих храмова Русија у својој историји никада није била гладнија, него тада.
Ваљевска искра жели свим добрим људима срећу Нову годину!
Мијо Стојкановић
.