Готово у исто време, мерено историјским сатом, најбољи познавалац и најжешћи критичар капиталистичког начина производње и читавог тог система, Карл Маркс, протеран је из наставног програма како наших тако и страних универзитета. Под налетом похлепне, лепршаве неолибералне економије и читаве филозофије прављења пара у другим (виртуелним) институцијама и каналима, реална економија је постала незанимљива , како за теоријско тако и за озбиљно практично бављење.

Буржоаски теоретичари, у циљу прикривања суштине капиталистичке експлоатације кажу да се први капитали стварају радом и штедњом. По њима данашњи капиталисти су потомци радних и штедљивих људи, а најамни радници потомци ленштина и распикућа. Њихови преци учинили су смртни грех који они морају сносе све док постоје. Међутим, историја се не слаже са оваквим објашњењем. Ако се боље размотри постанак капитализма и порекло приватних богатстава видеће се да је у настанку првих капитала и најамних радника груба сила имала велику улогу. Капитализам се развио са пуно крви и индивидуалних несрећа. Стварање првих капитала на једној страни и најамних радника на другој јединствен је историјски процес. Маркс то назива првобитном акумулацијом. Такозвана првобитна акумулација је развлашћење непосредних произвођача од њихових средстава за производњу и претварање тих средстава за производњу у капитал, а власника средстава у најамну радну снагу. „Свака држава има свој историјски период стварања првих капитала и најамних радника. Неке су тај пут одавно прошле, неке, као Србија, тим путем поново корачају, а неке тај почетак тек чека.

Период своје прве (недовршене) првобитне акумулације капитала Србија је проживела и преживела временски много каснији него што је то било у Енглеској или другим државама Западне Европе, пошто је ступила на пут капитализма тек у XIX веку. Историчари из прве половине XX века наводе ове методе стварања домаћих првих капитала: порез, пљачка имања, монопол спољне трговине, мито и зеленашки интерес. Као главни носилац ових метода био је кнез Милош и његови људи. За кратко време виспрени кнез је од сеоског слуге постао један од највећих богаташа на Балкану. Државна каса и каса кнеза Милоша биле су једно исто, тако да све што се убирало на име пореза и других дажбина ишло је у његове руке. За њега се зна да је одузимао имања, воденице, куће, расељавао читава села, примао мито и трговао, било сам било у ортаклуку са другима. Држао је до свог изгледа а знао је и са женама...

Овај кратак приказ настанка првих капитала јасно показује да је насиље, у свим могућим облицима, играло велику улогу у развитку капитализма, посебно у иницијалној прерасподели материјалног богатства, моћи и територија. Ма колико се буржоазија у свету и наши данашњи капиталисти у покушају трудили да друкчије прикажу постанак свог богатства на „поштен“ начин, или као наклоност среће способним и паметним људима, ипак, историјске чињенице као и ове са којима се ми данас суочавамо, говоре да су свугде па и код нас први капитали постигнути пљачком, преваром и одузимањем имања непосредних произвођача претварајући их у најамне раднике, али и личне својине незаштићених грађана.

За народе држава које су одавано прошли кроз ову причу, то је само историја. Једна од лекција обавезног историјског штива. Међутим, за нас и за народе који су били путници у другом возу, оном који је у једном историјском тренутку кренуо слепим колосеком социјализма, а којима су се распадом истог догодиле вође какве су заслужили, ово је актуелан филм у коме не стоји порука: свака сличност са стварним догађајима је случајна. Јер, случаја нема. Некада сељак, данас ће и сељак и радник - самоуправљач из приватизованог, пропалог, уништеног предузећа, постати најамни радник. Некада само земља, данас и земља и фабрике и вода и ваздух предмет су развлашћивања. Зеленаши се данас називају банкарима, кнез Милош је председник који нас је волео. Његови наследници и ортаци су страначки лидери; племићи, богати сељаци и дворска камарила постали су министри и контроверзни бизнисмени, кулук – рад код контроверзних „бизнисмена“... И тако редом. Стари биоскоп поново ради, наставак филма који је силом прекинут, и сада са одабраним глумцима у познатим улогама.

Драган Миљковић, аналитичар