Прича се да је у давна времена био некакав човек који је морао да храни и негује своју стару мајку, удовицу. Њему то досади и он не хтеде више да се брине о мајци
Мајка не желећи да га проклиње плачући оде цару и пожали се на сина. Цар позове сина и почне да га кори јер не поштује мајку и не помаже јој, као што траже Божји и људски закони. Син је покушао да се оправда говорећи: "Ја се већ три године старам о својој мајци, а она се о мени старала само неколико година. За то сам јој се већ одужио а сада имам друге бриге, треба да храним себе, своју жену и децу.
Чувши то цар се наљути због овакве синовљеве незахвалности, па нареди да се донесе велика вага. Затим рече сину да седне на једну страну ваге, а мајци рече да спусти сузу на другу страну ваге.
"Ако Бог буде хтео да покаже своје чудо и правду превагнуће твоја суза", рече цар. Уплакана мајка учини како јој је цар казао. Она спусти једну сузу која претегну другу страну ваге. Страна на којој је био син одскочи навише. Тада му цар рече: "Видиш ли сада незахвални сине, да је само једна материна суза тежа од тебе".
Син схвати свој грех, покаја се и пољуби мајци руку молећи за опроштај. Затим је одведе кући где је пазио и хранио као што Бог заповеда све до њене смрти.
Народна прича
.