Академику Симовићу уручена награда "Љуба Ненадовић"
Napisano Valjevska iskra
"Значај ове награде, коју имам част данас да примим, видим пре свега у томе што она обнавља сећање на један некада леп и моћан, а у новије време прилично занемарен књижевни жанр, путопис, и у томе што нас у исто време подсећа на једну од најзанимљивијих књижевних личности нашег 19. века, на песника и путописаца Љубомира П. Ненадовића, рекао је академик Симовић.
Награда академику Симовићу уручена је у Бранковини, родном месту Љубомира Ненадовића и на дан када је син Проте Матеје рођен 1826. године. Убудуће ће се ова награда увек додељивати у Бранковини на данашњи дан.
Један од заиста најугледнијих наших песника, драмских писаца и есејиста Љубомир Симовић, награду је добио за књигу путописа "До Оба и Хуангпуа". Академик Симовић је 1982. године путовао Совјетским Савезом, а 2006. Кином, где се налазе ове две реке, па је књига уметнички исход ових путовања.
Награду за најбољу путописну књигу на нашем језику установила је Матична библиотека "Љубомир Ненадовић", 2014. године. Њен идејни творац је Остоја Продановић, који је својевремено осмислио и изузетно престижна књижевна збивања у Дворишту библиотеке. Награду су до сада добили Милисав Савић и Радмила Гикић Петровић.
Жири који је доделио награду академику Симовићу сачињавали су професори Филолошког факултета у Београду др Радивоје Микић (председник) и др Михаило Пантић, као и Владимир Шекуларац, уредник часописа "Путопис".
У име жирија проф. Михаило Пантић казао је да је академик Симовић на крају низа изузетних путописаца као што су Чика Љуба Ненадовић, Јован Дучић, Растко Петровић, Милош Црњански. И да је на овим путовањима био, не трговац, монах или авантуриста, него песник, и то један од најизузетнијих живих српских песника. Том чињеницом одише сваки редак награђене књиге.
Повељу о награди је академику Симовићу уручила директорица Библиотеке Виолета Милошевић. Захваливши на изузетном признању академик Симовић је рекао: "Љуба Ненадовић је, као хајделбершки студетнт, а и касније, путовао широм Европе: он стиже на обале Рајне, на обалу Леманског језера, избија на обале Балтичког мора, прелази пешчане равнице северне Немачке, пење се на Алпе, спушта се у Италију и посећује Помпеју, Напуљ и Везув, улази у римске цркве, посећује гробове Таса и Вергилија, и с највећим узбуђењем улази у "волшебну варош", у Париз. Са тих путовања шаље нам своја "Писма из Италије" и "Писма из Немачке", путописе чији би поједини одломци, како оцењује строги Скерлић, могли са довољно части стајати и у већим и развијенијим књижевностима но што је српска. Не знам лепши начин да ово слово о Љуби Ненадовићу завршим, но што је ова похвала Јована Скерлића".
У овом моменту када се награда "Љубомир Ненадовић" додељује тек по трећи пут, када се на леп начин успоставља у књижевном и културном животу Србије, важно је да ју је понео академик Симовић. Он ће својим именом, угледом најеминентнијег песника и драмског писца засигурно допринети престижности ове награде.
У име Министарства за културу и информисање лауреата и учеснике овог догађаја поздравио је Младен Весковић, а у име Града Ваљева члан Градског већа Дејан Богојевић. Да би догађај протекао у свечаној и примереној уметничкој атмосфери својим наступом су допринели Мешовити хор "Абрашевић", са диригентом Драганом Васиљевићем и Гудачки камерни оркестар "Феникс" Средње музичке школе, којим је дириговала проф. Снежана Стевановић. Одломке из награђене књиге академика Симовића читали су млади глумци Милош Лаловић и Урош Спасојевић.
Дакле, све око награде "Љубомир Ненадовић" тече лепо. Награђене књиге су ван икаквог спора, аутори цењени и угледни, жири апсолутно компетентан, тако да би и наши представници који се обраћају у поводом награде требало тога да буду свесни. Нема никаквог разлога за стегнутост и спутаност. Напротив, сви су разлози за једно одмерено самопоуздање.
Мијо Стојкановић
.