Aнализирајући податке америчког Еф-Би-Аја од 2009. до 2015. године о масовним убиствима, група за контролу оружја „Everytown for Gun Safety”, открила је да су у 57 одсто ових случајева међу жртвама били садашњи и бивши брачни партнери, као и други чланови породице. Такође, 16 одсто ових нападача претходно је било оптужено за породично насиље.

У три од четири случаја масовних убистава која су се догодила у Србији у последњих 15 година испоставило се да су убице биле породични насилници. Нико од њих, међутим, није био процесуиран због тога. Раде Шефер је, подсећамо, у мају прошле године у Мартоношу код Кањиже убио шесторо људи, међу којима и супругу. Непосредно пре масакра Шефер је био приведен због сумње да је физички напао своју жену, али је пуштен. Пре три године Љубиша Богдановић у Великој Иванчи убио је 13 особа међу којима сина и мајку. У каснијим изјавама мештана био је насилан и тукао је супругу.

Драган Чедић је у јулу 2002. године у Лесковцу из аутоматске пушке убио бившу супругу Биљану и шест чланова њене породице. И у најновијој трагедији, овог пута у Житишту где је Синиша Златић (38) убио петоро, а ранио више од 20 људи то потврђује, према сведочењу породице убијене Дијане Златић, она је пријављивала супруга као насилника.

Шта масовна убиства и породично насиље имају заједничко? Психолози сматрају да је суштина породичног насиља контрола над жртвом у сваком смислу, материјалном, социјалном. Изазивање страха и контрола над ситуацијом су одлике масовних убистава на јавним местима, па и тероризма.

„То се може довести у везу”, сматра Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта против насиља у породици. Њу, како каже, не изненађује то да је позадина наведених примера масовних убистава у Србији, заправо насиље у породици.

„Насилник неће злочин починити одједном. То у њему тиња, он о томе дуго размишља и чека повод да то уради. Реч је о патолошкој љубомори, људима поремећеног ума”, оцењује Станојевићева за „Политику”.

Координаторка Саветовалишта против насиља у породици сматра да је у последњем догађају у Житишту, осумњичени смишљао како ће да се освети жени.

„Реч је о малом месту у којем су га сви знали и можда задиркивали, јер га је супруга оставила”, наводи наша саговорница.

Са његовим комплексом, страхом, несигурношћу и материјалним проблемима, урадио је, сматра Станојевићева, најстрашнију ствар – није убио само њу већ и њено окружење.

Позивајући се на изјаве чланова породице, пријатеља и комшија, медији преносе да је отац осумњиченог за петоструки масакр у Житишту био насилан према његовој мајци. Да је насиље стечено понашање, јер виновници оваквих догађаја потичу из насилничких породица, сматра Мира Вуксановић, психолог у Дому здравља „Палилула”.

„То је модел који се преноси и понавља. Због тога би на време требало радити са децом која су гледала и доживела породично насиље”, тврди Вуксановићева за „Политику”.

Статистика показује да жене све више пријављују породично насиље. Прошле године полиција је забележила 4.851 случај насиља у породици, што је за 1.440 више него 2014. године, показују подаци МУП-а Србије. Чини се ипак да је и даље велики таман број ових кривичних дела. Само од почетка ове године у породичном насиљу убијено је 15 жена, показују подаци Саветовалишта за борбу против насиља у породици.