Питао сам недавно поново изабраног члана Градског већа да ли зна за какав посао за мог доброг познаника агронома. Мој познаник о коме сам својевремено писао у чланку “Агрономија - уклето занимање” је пристојан, поштен човек, није тек тако прошао кроз факултет, упућен је у материју, доакзао се, додуше на кратко, и радом на терену.
Члан Градског већа је одмах знао о коме се ради. Испоставило се да је мој познаник и његов добар познаник. Рекао је да мисли о нашем заједничком познанику, али да су лоши изгледи, недавно је у “Видраку” завршен конкурс за јавне радове. “Видрак” се, као што се зна, бави одношењем смећа и прањем улица. И за дипломираног агронома понестало је места.
“Жао ми је стално мислим на њега”, каже још члан Градског већа и деловао је искрено. Додаје потом да је наш заједнички познаник осетљив, достојанствен човек, пише песме и свира гитару и не може дуго да издржи да га позлеђују. У претходном предузећу где је радио на утовару и истовару робе, такође дуго није издржао.
“Баш ме чуди”, кажем, па смо се растали као два света.