Црна малина је по новим истраживањима најважнији извор ове корисности од које зависи дужина нашег века-живота. У ваљевском малиногорју она се гаји тек на пар места и присутна је само једна сорта, народ је зове Бристол, али заправо њен прави назив је Брисл (bristle), изведен из енглеске речи која означава нешто чекињасто, накострешено и љуто. Управо ове речи и објашњавају спољни изглед ове малине. Сва је прожета трнастим израштајима, није је лако брати нити јој прићи, као да се у сваком тренутку брани од воћара. Врло је приносна. Слободна процена је да може имати принос и до десет тона по хектару. Оно што одликује плод је, свакако изразита ароматичност велика отпорност на спољне утицаје. Коегзистентна је и у пољским условима може да издржи и до 7 дана , за разлику од црвене која у најбољем случају може издржати без почетка кварења и мењања структуре плода један до два дана. Период бербе је доста краћи свега 10 до 12 дана, а знамо да је за црвену у зависности од експозиције и сорте то готово период од два месеца. Црна малина је велике транспортабилне моћи, односно подноси транспорт и не калира. Европско тржиште ипак је више окренуто црвеној малини, док црну више протежирају амерички потрошачи. Лако се прерађује, а од свих производа чини се да је сок оно што плени квалитетом. Изразито ароматичан (мирисом је негде између црне рибизле и боровнице) питак и окрепљујући. Пласман за сада је у сопственој режији, није организован откуп, нити су откупљивачи заинтеросовани за њу. Нико не жели да експериментише и да иде несигурним током. На другој страни експерти селекције и промотери здраве хране сматрају да је будућност у њој. Ипак ваља нам сачекати, нека други пробију овај зид уместо нас.

Благоје Ранковић