У општини Осечина сви ученици од првог основне до четвртог разреда Економске школе похађају наставу веронауке. Тако је ретко где у Србији. Да ли то побољшава однесе међу људима? Један од двоје вероучитеља је Милован Стевановић.
"Колегиница Миљана и ја у ове две школе предајемо веронауку. У Матичној школи, где има око 460 ђака, предаје колегиница Миљана, а ја предајем у издвојеним одељењима у Комирићу, Лопатњу, Драгијевици и Горњем Црњилеву и у Издвојеном одељењу Економске школе. То што су се сви ученици определили за наставу веронауке није сасвим наша заслуга. Овде су људи одувек следили речи владике Николаја. Очеви ове деце одрасли су у комунизму, али њихови дедови су памтили другачији однос према вери и сада су охрабрили унуке да јој се врате. Данас смо имали пређеосвећену литургију на којој се причестио скоро цео вртић, у петак ће се причестити средња школа", каже вероучитељ Милован на почетку разговора.
Да ли ви од ученика очекујете само да знају лекције или пратите како вера утиче на њих као личности, на њихово понашање у окружењу?
Настава веронауке није као настава хемије или математике. Ми ученицима приступамо као већ потпуним личностима. У њима видимо наше будуће парохијане. Не желимо на почетку да их уплашимо захтевима да знају све лекције, да их тиме одбијемо од веронауке и од заједнице у цркви.Они овде имају слободу да износе ставове и да питају све што их занима.
Шта вас најчешће питају?
Ови из треће и четврте године средње школе траже одговоре на приче из Старог завета: Да ли је Ева заиста имала толико потомака? Да ли је постојала Нојева барка? Како је толико дуга могла бити колона јеврејског народа на повратку из Египта? Да ли се уистину раздвојило Црвено море? Питају ме како да се понашају у време поста и слично.
Како им одговарате?
Кажем им да се вера не заснива на доказима и на чињеницама. Да ми хришћани безусловно верујемо у Стари завет и у Јеванђеље, у Бога Оца и Сина Господа Исуса Христа. Да је Богу све могуће, као и људима који истински дубоко и без сумње верују. Да Господ Бог управља свиме и да је Њему све могуће. Да Бог и вера у Њега дају смисао свему што постоји.
Наставници се последњих деценија жале на дисциплину ученика. Ученици не поштују час и не поштују звање наставника. Да ли је на часовима веронауке другачије?
Јесте другачије. За ових шест година колико ја предајем само су се две девојчице овде потукле, а после су постале најбоље другарице. Не може се десити да се моји садашњи и бивши ученици не јаве на улици.
Има ли ваших ученика на литургијама?
Ове године за Божић и Бадње вече већину учесника на литургијама чинили су наши бивши и садашњи ђаци. Још се није десило да ми неки бивши ученик приђе и каже да сам говорио у празно, да га се то касније није тицало. Прави смисао веронауке настаје када они "изађу с миром" у свет и постану породични људи, запосле се и живе вером у нашој заједници.
Мијо Стојкановић