"Та црква је принета на жртву по Божијем допуштењу, да би вас подстакла на дубље размишљање. Јер, ако се не будемо тргли, браћо и сестре, и ви овдје и ми тамо, ова црква неће бити једина која ће бити потопљена.

И мислим да је неисправно роптати, јер роптање је потпуно супротан дух покајању. Та вода је симбол, као и оне воде које су потапале Србију прије неколико година. Ту воду треба исплакати, знате. Ту воду треба исушити ријекама суза, којих нема. Тај један храм је Божије допуштење, уједно и Божије призвање на покајање свих нас. Ви, овдје, имате велику одговорност. Не знам колико сте тога свјесни. Ви овдје имате Јустина и Николаја, који су у дословном смислу стубови и тврђаве православља. То треба да примате, да чувате, да негујете, и као добри домаћини да тиме располажете, не само на нивоу епархије, него на васељенском нивоу.

Ову књигу коју држим у руци, "Светосавље као философија живота" оца Јустина, требало би да сви знамо да цитирамо. Непријатељ се максимално труди да ово учење не откријемо. Јер, ако откријемо ово учење, ми смо, браћо, дохватили оружје са огромном силом. И са овим ако научимо да рукујемо, готово је. Долази буквално до нагле промјене. Ја пратим реакције младих људи када наиђу на ову књигу, а њу је у књижарама тешко наћи. Њихове реакције су драматичне. Они кажу: "Зар је могуће да ово тек сада срећемо? Је ли могуће да су ову књигу сакрили од нас?" То су књиге које буквално мијењају живот.  То учење је teofanija, богојављење, преображење, буквално празник. То је сила Божија. А ђаво се труди да нам то одузме, да то не видимо, да се тога не латимо.

Зато да се мобилишемо, да ово изучимо и да дође до нагле промјене. Да се од сиромаха нагло преобразимо у богаташе. Од пијаних нектаром овога свијета, да се опијемо нектаром премудропсти Божије. Да постанемо од грешника богови по благодати.

М. Ст.

.