Било је то скоро пре годину дана. У причици на порталу две позитивне реченице  биле су посвећене Милу (који је у ствари Милош) Новаковићу, власнику "Ривер бара". И он упорно неће да наплати пиће. Отишао сам до касе и платио та пића. Миле је хтео да покаже да је прочитао ту причицу, да је запазио те две реченице о њему и да му то нешто значи. Моје поштовање за њега додатно је порасло.

Ради се о препознавању добре воље, добрих гестова, добрих поступака. Без тога нећемо моћи направити ништа вредно истинског поштовања.

За ово времена што на радију, што у новинама, што на порталу, урадили смо сијасет текстова и интервјуа с разним људима у којима су они позитивно представљени или су добили прилику да покажу оно што је најбоље у њима. Осим Мила Новаковића, игуманије Гликерије и професора Ђурђевића, не сећамо се да се неко јавио да каже у реду је то, значи ми то нешто. Чак када би се ми јавили да кажемо да је текст или интервју објављен, с намером да сазнамо шта се о томе мисли, могла се у гласу осетити прикривена бојазан, шта сад овај хоће, мора да жели неку услугу за узврат.Наравно, не изговоримо да било шта очекујемо. А требало би то изговорити. Ако сми ми препознали неког, ко  својим радом, размишљањем, знањем, ставовима, односом према запосленима и другим људима то заслужује - па могли би и ми бити препознати по начину, по становишту, по вредностима за које се залажемо и за којима трагамо. Зар је то нешто превише? Без тога ви ћете  бити онемогућени након неког времена да се на тај начин бавите овим важним послом. Или ћете се  предати, зависити од ових и оних, који немају разуемавања за ваш рад и поглед на свет, или у крајњем одустати. Добро, није штета, али какав нам је јавни говор, шта се све може видети у ваљевском новинарству? Какав је то ниво?

Зато је важно препознавање. И зато хвала скромном и честитом Милу Новаковићу. 

 А фотографија! Миле није могао ни минут да се смири за фотографисање. Да објашњавам гостима зашто желим да их фотографишем и где то хоћу да објавим, мало сам престар. Мртва природа је мртва природа. Зато је сапутница увек при руци. 

Мијо Стојкановић

.