Пред сутрашње гласање за председника САД, тешко је, осим можда историчарима, сетити се када су последњи пут амерички избори оволико били наводно угрожени махинацијима, могућношћу терористичког напада и насиља над гласачима противника, као и оним што је лајтмотив кампање – сајбер саботажама.

Хакери су се већ истакли налажењем спорних мејлова кандидаткиње демократа Хилари Клинтон и њој блиских особа. Али, оно од чега сада страхују и савезне службе јесте да ће, наводно, Русија, којој су демократе без чврстих доказа приписивале разоткривање мејлова који им не иду у прилог, или неко други преко хакера покушати да утиче на процес гласања. Према том сценарију, „реметилачки фактор” би на дан избора могао и да интернетом шири лажне вести и њима подстиче сукобе међу грађанима. Због тога ће Одељење за домовинску безбедност, пренео је јуче Ројтерс, надгледати системе за регистрацију бирача и гласање у готово свим америчким државама.

Усред жалби због намештаљки, Трампов изборни штаб платио је најмање – само у октобру – 1,8 милиона долара политичком оперативцу чији су радници пре четири године били под истрагом или су осуђени због изборних махинација. Нејтан Спраул, како извештава „Гардијан”, није изведен пред суд, али су оптужбе против његових подређених биле довољно озбиљне да је тадашњи републикански изборни штаб пресекао везе са њим.

Међутим, једна од фирми које је сада ангажовао Републикански национални комитет, како је установио Асошиејтед прес прегледајући јавне податке о његовим финансијама, јесте и преименована Спраулова фирма која је у претходном изборном циклусу била под паском тужилаштва због махинација у Невади и Орегону. Троје намештеника друге Спраулове фирме тада је признало да су у Флориди мењали и уништавали обрасце за регистрацију бирача који су чланови или симпатизери Демократске странке. Они су навели да су то од њих тражили њихови надређени, али није било довољно доказа да се против њих, укључујући и Спраула, подигне оптужница.

Према последњој анкети „Вашингтон поста” и Еј-би-сија, предност Клинтонове над Трампом порасла је са три на пет процената. Истраживање „Вол стрит џорнала” и Ен-би-сија проценило је да Клинтонова води за четири одсто. То је много мање од 11, па и више процената предности, колико је кандидаткиња демократа имала недавно, пре него што је ФБИ саопштио да је нашао мејлове због којих би опет могао отворити истрагу о томе да ли је угрозила националну безбедност када се као државна секретарка служила и приватним сервером за службену електронску преписку.

У прилог Клинтоновој иде то што је, известио је „Њујорк тајм”, могућност раног гласања, и то управо у оним државама у којима мора победити да би постала председник, искористило мноштво латиноамеричких бирача, који су склони њој много више него Трампу. Он је јуче водио кампању у Минесоти, држави која се традиционално опредељује за демократе, настојећи да је преокрене на своју страну. Председник Барак Обама је агитовао за Клинтонову у Флориди, која даје највише електорских гласова од свих „превртљивих” држава, оних које не „припадају” ниједној странци. У тим државама донедавно је махом водила Клинтонова, али је у последњим данима однос снага и у њима постао тесан.

Текст преузет са сајта "Политике"

.