Јелена Милутиновић жели да постигне успех у угоститељству. Јер воли да види задовољна лица људи, воли да разговара са људима. Она је власница два ресторана, додуше у закупу: "Тајне" на почетку парка на Пећини и "Видре" на Градцу. Мајка троје деце. Разведена. Прочитала је све романе славног Паола Куеља.

О њеном  досадашњем животу, а Јелена је још врло млада, могао би се снимити добар документарни филм: како само властитим рукама обликовати свој живот. Код Куеља је нашла искреност, оптимизам, мотив да "ако нешто заиста желиш, звезде се тако посложе   да ти помогну да жељу и оствариш".

Рођена у Кошљама, обешеним о брда изнад Љубовије и далеким од свега, Јелена, као и свако паметно сеоско дете, није желела да живи на селу. Сузама и петнаестодневним одбијањем хране изборила с за пети разред основне школе. Тако што је ишла пешке седам километара од куће до Пашне равни, па онда 13 километара аутобусом до школе у Рогачици. Устајала је у четири сата и петнаест минута.

Потом Економска школа у Ваљеву. Са непуних 19 година прво запослење, са 20 је отворила први кафић. Са 24 неуспшено је покушала да отвори ресторан. Радила је по кафићима и ресторанима и стицала знања. Потом је 2012 закупила "Видру". Годину дана касније "Тајну". "Видра" је за друштва и парове, "Тајна" за породице.

Након зимске паузе "Видра" ће ускоро бити поново отворена. Ресторан на Пећини, када га је Јелена закупила, био је у хаварисаном и запуштеном стању. Пријатељи су говорили да је то апсолутно погрешан пословни потез. Данас је то сасвим пристојан ресторан са изузетном храном и љубазном услугом. Јелена каже да ни у "Видри" ни у "Тајни" још није рекла последњу реч. То ће тек бити ресторани завидног нивоа по свим критеријумима.

Како излази на крај са обавезама, с бригом о деци? "Организујем се, јурим у обданиште, у школу, у ресторан. Прве две године у "Тајни сам била све: куварица, шанкерица, конобарица. Деца су била са мном у ресторану. Данас ми помаже бивши супруг, а консолидовала сам и пословање, имам добре сараднике. Тако да сада опуштено радим, уживам и планирам", каже Јелена. 

Тежак пут којим је прошла, храбре одлуке које је доносила, успех на крају који је постигла, јер није лако успешно водити два ресторана, учинили су да Јелена стекне сигурност и самопоуздање. Она данас каже када би је земљак Видоје Вујић запитао да му на било који начин помогне око "Гранда", да га поново учини престижним хотелом, она би знала како да одговори на тај захтев. И док говори осмех јој је стално на лицу.

Мијо Стојкановић

.