уторак, 24 јул 2018 23:43

Најстарији активни музичар у Ваљеву

Napisano

 

Боривоје Пантелић, рођен је у Бачевцима пре 79 година. Свира од своје 13. године. Са својим дечачким оркестром био је у Робајама, Пријездићу, Мратишићу и Бачевцима популаран као што су данас популарне тзв. велике звезде. А људи се према музичарима односе и братски и душмански. Када би Боривоје изнова бирао животни пут, одабрао би исти који је једном већ прошао. 

 

Боривоје је почео да свира на фрули коју је направио од шљивовог дрвета.  У 13-ој отац му је купио виолину. Брат од ујака Гојко, добио је виолину нешто пре Боривоја. И тако је засновано језгро дечачког оркестра. Један комшија је већ имао бас, други гитару и оркестар је био спреман да озбиљније наступа. Изненађујуће успешно положили су испит на вашарима у Бачевцима, када је највећи део народа долазио да слуша дечаке у конкуренцији  реномираних ромских музичара. Дечаци су благонаклоност заслужили пожртвованим бесплатним музицирањем пре тога. Било је то почетком педесетих година прошлог века.

 

Године 1957. Боривоје је  купио хармонику. Познати музичар Тодор Брковић позвао је Раденка с надимком Турчин, басисту из Боривојевог оркестра, да пређе код њега. Раденко је рекао да Боривоје има хармонику. Нека дође и он, поручио је Тодор. Боривоје је тражио да дође и рођак Гојко. Уз још једног Рома основан је врло озбиљан оркестар који је свирао свадбе по целој ваљевској општини. Пажњу су привлачили скидањем нових песама Цунета Гојковића,Тозовца, Наде Мамуле, Сафета Исовића. Строго су водили  рачуна да увек имају увежбане макар  две нове песме. 

 

На кратко, с почетка 1960. године, Боривоје се запошљава у Севојну на изградњи пута. Рођени брат који је већ радио у том предузећу испословао му је диплому полуквалификованог руковаоца грађевинским машинама. Та  дипломица му је мало касније отворила врата "Јабланице". Боривоје је радни веке завршио као висококвалификовани руковалац грађевинским машинама.

 

У Севојну је провео само четири месеца када је добио писмо од будуће супруге Милене која је писала да ће се удати, ако Боривоје у најкраћем року не дође по њу. Он је дошао и оженио се. Преселио се у кућу у Ваљеву коју је у међувремену саградио.

 

Пошто је Тодор остао на селу, то су Боривоје и Гојко основали нови оркестар у граду.Свирали су у свим ваљевским познатијим кафанама, свадбе по свим селима. Године 1972. Боривоје прелази да свира бас гитару, десет година лети свира на мору, у Заострогу и Градцу. Оркестар је тада предводио цењени певач Рики. Данас Боривоје повремено наступи као човек из прохујалих времена у бифеу на Старој пијаци. Сада свира бас. Са оркестром изводи старе народне песме, тек по коју нову и староградску.

 

Од старих колега само је рођак Гојко још жив. Гојко се изнова никада не би бавио музиком. Боривоје уверено каже да би. Зна да свира па му је и лепо када свира, са људима је, никада није знао шта је усамљеност или досада. Мада се људи према музичарима знају односити  пријатељски, али и душмански.

 

Године 1992. Боривоје је свирао у "Фортуни". Једне вечери у кафану је дошао Станоје Бошњаковић из Пријездића, Боривојев друг из младости. Нису се видели преко 30 година. Станоје  живи у Немачкој. Распитивао се за Боривоја и рекли су му где је. Желео је да разговара са њим, а Боривоје је морао да свира. Станоје је извадио ондашњих великих 100 марака и дао музици да се одмара. Потом је питао Боривоја за све девојке из њихове младости где се која удала. Подсећали су се свих игранки које је Станоје памтио до појединости. Музичари су на крају желели да Станоју свирају за тих 100 марака. Он је љубазно захвалио и рекао да је те ноћи добио оно што му је требало. После тога се он и Боривоје више нису срели.

 

Тамнија страна: "Код Диваца смо свирали свадбу. Сватови су отишли по младу и после неког времена трчи човек узбрдо према нама и виче: Где је музика све им јебем, све ћу да им полупам, наљутио ме старац".

Гојко је плануо: "Јебо ти старац... Удри главом у шљиву, што нас да полупаш!" Једва су га комшије смириле; стварно је мислио да треба или да бије нас или да нам полупа инструменте.

Или: "Музико, ако ми не потрефите песму све ћу да вас побијем!"

 

"А када бисмо напуштали свирање у Градцу, у хотелу "Јадран"(пре овог рата, наравно), директор би сваки пут наредио да нам се свима спреме по два ручка за понети и неколико флаша вина. Растајали смо се с поштовањем и као истински пријатељи.

 

У сваком оркестру мора да буде макар један веома флексибилан човек. Да се умирујуће обрати агресивним гостима, а да својима каже да одвратне речи које су им упућене немају везе са њима, него само са оним ко их је изрекао.

 

Морате знати са људима. Можете бити одличан оркестар али ако делујете  круто и надмено, џаба вам је. Људи који вас слушају остаће хладни. А то вам је пропаст".

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

 

 

Pročitano 1664 puta Poslednji put izmenjeno четвртак, 26 јул 2018 14:58

Ostavi komentar

перископ

 

  • Ваљево је  знало бити суров град
    0 22. децембар 2023.
    Ваљево је знало бити суров град
    0 22. децембар 2023.
    У Ваљеву су, посебно од половине деведесетих до половине прве деценије 21. века, дизане сурове хајке против одређених људи. Међу…
    0 22. децембар 2023.
  • Са широког плана на животе скромних људи
    1 22. децембар 2023.
    Са широког плана на животе скромних људи
    1 22. децембар 2023.
    Др Владан Аџић пред очима аутора овог текста није успео да му закаже преглед на једној од очних клиника у…
    1 22. децембар 2023.
  • Ширење добре воље
    0 21. децембар 2023.
    Ширење добре воље
    0 21. децембар 2023.
    Младић на фотографији зове се Давид Станимировић. Улични је свирач из Београда. У Ваљеву се задесио пре двадесетак дана. Оног…
    0 21. децембар 2023.
  • Поражени не могу бити победници
    0 03. јул 2016.
    Поражени не могу бити победници
    0 03. јул 2016.
    Ми смо у времену када политика још увек има превелики утицај на наше прилике, да не кажемо животе. Због тога…
    0 03. јул 2016.
  • Снага блискости
    0 17. децембар 2016.
    Снага блискости
    0 17. децембар 2016.
    Ово је падина која води до куће мог девера Драшка. Драшково, и село мог супруга, налази се код Бајине Баште,…
    0 17. децембар 2016.
  • Одличан фестивал
    0 28. фебруар 2018.
    Одличан фестивал
    0 28. фебруар 2018.
    Марија Обрадовић У недељу је завршен тродневни међународни Фестивал флаутиста "Тахир Куленовић". Апсолутни победник фестивала је дванаестогодишња Марија Обрадовић из…
    0 28. фебруар 2018.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    4 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    1 30. децембар 2016.