Тамо где је некада радило око 1000 радника "Стефила", данас је у Индустријској зони, у 12 предузећа, запослено приближно 400 људи. Када се зна да је тај простор после пропасти "Стефила" био препуштен кршу и корову, данашњи изглед Индустријске зоне и производна живост у њој могу се сматрати успехом.
Да би спречио да "Стефил" нестане у кршу и корову Град је откупио тај простор и хале. Успостављена је Индустријска зона на приближно 15 хектара. Хале су издаване под закуп, али ниједна страна није била задовољна. Тако да је Град поделио огромне фабричке хале на мање и продао их заинтересованим купцима. Од 2015. године Индустријска зона има Савет на чијем је челу Жарко Ковач, члан Градског већа, Програм рада и развоја.
Данас ту послује 12 предузећа плус Царинска управа са терминалом. На први поглед се запажа фабрички ред и производна живост. Два предузећа, Емко и Тик, уредила су паркинг испред својих хала. Међу предузећима која послују у Индутријској зони су и Терморад, Симил, Самеди, Полиформ, АБЦ тест, Елби...
Индустријска зона делује уређено, нема крша и прљавштине. Њен даљи развој, попуњавање новим предузећима, је један од основних циљева Града. То је и на јучерашњој седници Скупштине потрвдио градоначелник др Гвозденовић.
У том циљу отпочета је изградња пута поред саме Индустријске зоне. Пут треба да повеже обилазницу за Ужице са путем М-4 у Попучкама и даље са будућим аутопутем у Непричави. За сада је урађено око 500 метара поред саме Индустријске зоне. Наставак радова очекује се тек идуће године. Тај пут ће сигурно бити изграђен, јер је један од услова да у привредну зону дође један "крупан" немачки инвеститор.
Жарко Ковач нам је указао да се тихо успоставља још једна индустријска зона у Белошевцу, на другој обали Колубаре. Ту поред велике италијанске фабрике Вали ниче још 6-7 погона. Те две индустријске зоне у перспективи треба да буду спојене путем који би се одвајао из садашње индустријске зоне, па би ишао ка Колубари, преко које би било неопходно изградити нови мост, па би изашао у Белошевцу у висини фабрике Вали. Изградњом ових саобраћајница теретни саобраћај би био измештен из града. Узгред, власник фабрике Вали један је од најчеститијих инвеститора у целој Србији. Дошао је на зелену ливаду, без државних подстицајних средстава, изградио фабрику, канализацију, постројење за пречишћвавање воде. Све тихо и достојанствено, колико је нама познато.
Мало реда и мало оптимизма. То је заметак који треба развијати. И то што брже, због оних 6000 људи, минимум, који немају посао.
Мијо Стојкановић
.