Горана је до касних вечерњих сати скоро немогуће затећи код куће у Златарићу. Стално је својим послом ветеринарског техничара у неком од ваљевских села. Горан има 45 година и још увек може да носи толико посла на леђима. Он, супруга и двоје деце живе у заједници са његовим оцем и мајком. Имају око пет хектара обрадиве земље, седморо говеда, 72 овце и око тридесетак свиња. То је домаћинство у успону, јер их је довољно за рад. Горан о селу говори са лица места, из свакодневног контакта са људима а не из канцеларије или на основу дотераних извештаја.

Ваљевска искра: Горане, колико година већ радиш као ветеринартски техничар?

Горан Петровић: Радим већ 23 године. Сада сам запослен у ветеринарској станици "Ана-вет",раније сам био запослен у "Бим Славији", ветеринарској станици  "Пауне" и у ветеринарској амбуланти "Пушић."

Која села послом обилазиш?

Обилазим мој Златарић, потом Причевић, Беомужевић, Јовању, Сандаљ, Доњу и Горњу Буковицу. У тим селима има од 50 до 130 домаћинстава. У домаћинствима живи од двоје до петоро чланова.

Шта та домаћинства имају од стоке?

Најчешће имају говеда у распону од једног до седморо, нека домаћинства их уопште немају, овце по домаћинствима варирају од 10 до 20, по пар свиња и нешто живине.

Могу ли сви да обрађују своја имања?

Неки су у стању да обрађује своје имање, али има и оних који то нису у стању. Они своју земљу дају у закуп или парцеле зарастају у коров. Има у сваком селу и по неколико домаћинстава која имају радно способне чланове и они некако иду напред. Тешко и споро, али ипак напредују.

Могу ли домаћинства да без тешкоћа плаћају порез, струју, да иду не лекарске прегледе, да купују лекове? Могу ли да плате твоје услуге око њихове стоке?

То су старији људи или већ људи у годинама који веома тешко живе. Они најчешће немају новца да пшлате све своје обавезе, па тако не могу да плате ни моје услуге. Сачекам их да плате онда када су у могућности.

Какви су путеви до тих села која ти обилазиш?

То су најчешће сеоски путеви, неасфалтирани, лоши.

Ако би држава, као што говори, хтела озбиљније да помогне селу, шта би најпре требало предузети?

Држава би морала да повећа субвенције за пољопривреднике, а потом да поправи путеве, уради водоводе и електро мрежу.

Да ли се повећава број неожењених људи на селу?

Повећава се. Самим тим смањује се број жена по селима. Младе деовојке када оду у град на школовање, више не желе да се врате на село. Зато су драгоцени млади брачни парови који на селу заснују породицу и желе да живе од пољопривреде. На њих би требало обратити брижну пажњу.

Да ли би својој деци препоручио да се баве твојим послом?

Најискреније, не бих ни својој ни туђој деци препоручио да се баве овим послом. Не бих им препоручио ни да остану на селу у оваквој ситуацији. Mного рада, много муке, а не исплати се. Са оваквим приликама перпскетива на селу није никако добра.

Да ли се ти кајеш што си одабрао овај позив?

Ја се не кајем. Ово је напоран посао, ја немам одређено радно време, али као и свака професија има своју лошу и добру страну. Добра страна моје професије је да заиста могу да помогнем људима да им стока буде здрава. Лепо је видети када људи одагнају бригу од себе.

Мијо Стојкановић

Разгововор са ветеринарским техничаром Гораном Петровићем је део суфинансираног пројекта од стране града Ваљева под називом "Стварно и пожељно Ваљево". Предвиђено је да у пројекту  мишљење о приликама у својим областима изнесу истакнути представници разних професија. Град Ваљево суфинансирао је овај пројекат са 50 000 динара.

.