Милорад Илић, председник општине Ваљево од 1992. до 2000. године, члан ГО СПС, помоћник министра за инфраструктуру, био је врло отворен у овом разговору. Пре неколико месеци господин Илић је на кратко хапшен због, како је гласило у кривичној пријави, злоупотребе службеног положаја. Сада се брани са слободе и заузима партијске и службене положаје као и пре хапшења.

Господине Илићу, ако би СПС био у прилици да одређује градоначелника или да се градоначелник бира на непосредним изборима, да ли би сте се поново прихватили тог места?

Знате како у политици никад не треба рећи никад, али мислим да то није реално. Враћање на то место у овој ситуацији, мислим да не би било добро ни за мене ни за град. Избори непосредним гласањем по садашњој владајућој већини нису могући, тако да је то хипотетичко питање. И није добро да у оваквом систему локалне самоуправе буду непосредни избори за градоначелника. Ми смо имали такве изборе када је победио др Јован Томић. Морали би да се промене закони у области локалне самоуправе, тако да градоначелник добије објективно већа овлашћења. Бити градоначелник без овлашћења је бескорисно и изазива само конфликте.Непосредно после промена 2000-те изјавили сте да је у Ваљеву извршена освета над људима и пројектима. Да ли бисте данас кориговали ту оцену имајући у виду садашњи политички контекст?

Остајем при тој изјави и сада. Тада су обустављени сви пројекти које је Ваљево до тада водило, а сви људи који су били на неким положајима, чак и ако нису били чланови СПС-а, већ наши противници, скинути су са функција. Све то сигурно није могло донети ништа позитивно.

Што је СПС изгубио власт?

Пети октобар је резултат истрошене политике Социјалистичке партије Србије. Народ је препознао да политика коју је врх државе водио у то време више није могућа. Ја не кажем да ли је та политика била добра или лоша, можда је била и најбоља, али једноставно није било више могуће тако водити земљу, изоловану од целога света. Најважнији национални и државни циљеви Србије из тог времена ни данас се не могу оспорити. Али већ од 96, 97. године та се политика није могла спроводити у свету С друге стране људи су у то време изгубили осећај да се ствари могу побољшати када су њихови животи у питању. Изгубили су наду да ће нешто бити боље и да ће се нешто померити. Дуго је то трајало. То је чињеница. То је основни узрок пада СПС-а са власти. Други разлог је добра финансијска и организациона подршка, коју су, пре свега, Америка и Енглеска, пружиле тадашњем ДОС-у, да би дошао на власт. Можда се једна чињеница ту заборавља: тада, 2000-те године, поражена је најјача, владајућа партија СПС, али је поражена и најјача опозициона партија СПО. Странка Вука Драшковића не само да је поражена, него је потпуно елиминисана са политичке сцене Србије. Мислим чак да је та иста организација која је радила на поразу СПС-а, ишла и на пораз СПО-а.

Шта имамо данас? Како оцењујeте прилике у којима се налазимо у Србији и у Ваљеву?

Ми смо у капитализму 19. века.Ушли смо у 1939. годину. И у Ваљеву живимо 1939. годину. Крушик има радника колико и 1946. године. Вратили смо се 50 година уназад, живимо живот 50 година уназад, а хоћемо у Европску унију.

Да ли још стојите иза става да ће се радници лакше одрећи топлог оброка него послодавци јахти, вила по иностранству и огромних кућа у земљи?

Апсолутно! И ови штрајкове и немири по иностранству, првенствено у Грчкој, само су борба на кога ће пасти терет кризе. Да ли на раднике и обичан народ, или на богаташе и послодавце. И државни службеници су радничка класа! Код мене, у министарству, службеник са средњом школском спремом има 20.000 динара плату. Лажна је прича да он, с том платом, оптерећује буџет државе. С друге стране код нас тајкуни одавно владају. У политици, у медијима, у свему што је битно за државу и за њену привреду. Код нас је много људи без шансе да обезбеде минималну егзистенцијалну сигурност.

Да ли су људи у високој политици свесни тога?

Мислим да нису. Незапосленост је оно што може да сруши ову владу. Мислим да се тај проблем не уочава. Најзначајнији допринос СПС је што смо, током 1997. и 1998. у Ваљеву, све људе с високом стручном спремом запослили.. Запослили смо их у условима санкција, у врло тешким условима. Не могу да верујем да у земљи није могуће људе запослити. Начин на који то сада држава ради, преко Министарства за економију и регионални развој је без икакве логике. Дају се бенифиције, и то велике, страним фирмама да запосле неколико стотина радника, који раде за 150 до 200 евра, код неке јужнокорејске ЈУР-е, а то опет држава плаћа. И то су договори и уговори на две до три године, а шта после тога? Странци све то могу да демонтирају и однесу. Значи, били би ту колико им је наша држава платила.

Да ли ће неко некад за то одговарати?

Неће, као ни за приватизацију што никоме не пада длака с главе.

Да ли у Србији постоји солидарност «политичке класе»? Чак, прваци супростављених странака размењује послове, услуге, положаје...

Мислим да вам је та констатација тачна. Доста има у «политичкој класи», елити, зовите то како хоћете, међусобних погодби, које су практично на штету државе и народа ове државе, а стварају одређену погодност и сигурност «политичкој класи». То вам је онај систем: сви смо прљави, ко ће онда кога да потеже за лоше поступке!

То је сада проблем када говорите тако како говорите. Неко ће рећи: шта прича Милорад Илић када је хапшен због случаја ''Јабланица''?

Да кажем суштину. Ми смо се заклињали у правну државу и сви режими и све власти се заклињу у правну државу. Каква је то правна држава, конкретно у мом случају и случају ових мојих сапатника, да тако кажем. Правна држава је функционисала и као средњовековна инквизиција. Објави се у свим медијима да сте починили тешка кривична дела, у која не верују ни они који су то објавили, али објаве то ради система који су направили. Онда, после три-четири сата, дођете код тог инквизитора да дате прву изјаву. Али, пошто је објављено да сте вештица, онда он не мора ништа да вам доказује, већ ви треба да докажете да нисте вештица, што је класична средњовековна инквизиција! Како да докажете да нисте вештица?! Ја сам на основу неког свог стручног знања и животног искуства, пошто сам правник, а био сам и адвокат имао сачуване све папире. Окривљен сам буквално за једну ствар: да сам био члан управног одбора. Чланство у управном одбору само је то основ кривице! Нема никакве друге кривице. На основу тог чланства направио сам, наводно, злоупотребу службеног положаја, јер том смо власнику ''Јабланице'' донели корист од два милиона евра. При томе, ми себи нисмо ништа допринели, ништа се нисмо окористили. То би значило да смо малоумни, а ја себе, у овим годинама и са овим знањем и искуством не могу да прихватим као малоумног. А да је и тако, онда не бих могао бити ни кривично одговоран. Овде се ради о замени теза. Одговорни су они који су продали ''Јабланицу'', и нормално газда коме је Агенција за приватизацију омогућила да предузеће купи. А власнику су после омогућили да побегне. Ја сам и тада рекао да је, у најмању руку, чудно да младим полицајцима кроз прозор побегне човек од 150 килограма.

Тако се то догодило?

Баш се тако догодило! Кад су дошли да га ухапсе он је искочио кроз прозор и побегао, а има 150 кила! Ја сам тада имао, а имам и сада, доказе да од укупно три седнице управног одбора на две нисам ни био. Када је формирана та фирма ''Јакоградња», где се ставља главна кривица, у Београду, на седници, уопште нисам присуствовао, а нисам ни био позван. Присуствовао сам само једној седници, на којој је донета одлука која никад није била реализована, одлука о продаји управне зграде. Тачније, донели смо одлуку да се огласи продаја у ''Политици''. Тај оглас је трајао седам дана; оглас је истекао, нико се није пријавио, зграда није продата, значи одлука није реализована.

Добро, ко је оштећен у свему томе?

Оштећена је ''Јабланица'' и то је случај класичне лоше приватизације, свих тих приватизација. Власник је то купио под условима које му је неко омогућио. Цела фирма је купљена за 16 милиона динара старе девизне штедње. Папира, а не пара. Власник се понашао како се и сви други понашају у таквим приликама. Преносио је капитал са једне на другу своју фирму. Ја морам овде да се захвалим, пре свега судијама Вишег суда у Ваљеву, који су професионално обавили свој посао и извршили увид у доказе, а не у  "чињеницу" да је неко вештица. Пошто су извршили увид у доказе, дали су ми на тај начин могућност да се на један сасвим законит и регуларан начин браним и покажем своје доказе, да друга страна, тужилаштво, покаже своје доказе и оно шта има.

Зна ли се колико је капитала власник извукао из ''Јабланице''?

Ја то не знам, да ли је он лично извукао неки капитал, али да је упропастио фирму то јесте. То је неспорна чињеница. На исти начин на који је упропашћена "Србијанка", како је упропашћен "Градац", како је упропашћена скоро свака приватизована фирма у Ваљеву, како је упропашћена Пивара. За пропаст "Јабланице" одговорност треба да сноси онај који је изабрао тог власника да му прода фирму и власник који је то урадио.

Он је још у бекству?

Јесте, још је у бекству, тако да не могу да ценим неку његову политику. Када је купио ''Јабланицу'' ја тог човека нисам познавао. После сам га видео два пута у животу. И још нешто да кажем: Агенција за приватизацију је сваке године вршила контролу приватизације и подносила писани извештај да је у ''Јабланици'' све у најбољем реду! Да ли је власник уплаћивао обавезе настале из куповине фабрике? Он је фирму у целости исплатио старом девизном штедњом. Никаквих више обавеза није имао. Две године је поштовао обавезе које су постојале према радницима, после две године је разјурио раднике и престао да обавља ту делатност. Али, пазите, за то његово понашање испада да су криви чланови Управног одбора. Ја сам говорио о себи, али ни Милка Селаковић, која је била финансијски директор и представљала мале акционаре исто није учествовала на тим седницама, на којима ни ја нисам био. Остали чланови управног одбора су његови радници, из његовог система, који су једноставно радили онако како им газда каже

Каква је ваша правна ситуација сада?

Ја сам под истрагом. Саслушавају се сведоци, обавиће се вештачење. Ја лично ценим да то за мене неће имати значаја, писани докази су битнији од сведока. Не могу рећи, нико ме од сведока није ни поменуо. Замислите, окупите као криминалну групу, а немате ниједан доказ да су се ти људи некад састали, да су се о нечему договарали, макар мобилним телефонима. Да су се договарали око продаје неке имовине, око нечега. Таквог доказа нема. Сад причам контра оног што мени одговара, тужилац може да то прихвати па да изводи доказе, али ја сам сигуран да их нема, тако да је немогуће извести их. А и та моја ситуација под истрагом није нова. Ја сам у овом граду под кривичном истрагом свих ових година. Прво, у општини: за злоупотребу положаја, да сам Железници, за пругу Ваљево - Лозница, продао земљу испод цене, па је у поступку утврђено да смо земљу продали далеко изнад цене. Па је онда то преквалификовано да нисмо платили порез на продају земљишта, иако закон изричито каже да се за извођење инвестиционих радова за железницу не плаћа порез. Ко је поднео кривичну пријаву? Кривичну пријаву је поднела тадашња ДОС-ова власт, исти људи које је др Томић прошли пут помињао у вашим новинама, а који су поднели кривичну пријаву и против њега. Узгред, хоћу да кажем да сам ја, док сам био на власти, имао част да ми др Томић буде опозиција.

Да ли се та ситуација да сте под истрагом и у судском процесу одразила на вашу политичку и пословну каријеру?

Мислим да циљ који су организатори овога хтели да остваре нису постигли. Чак имам утисак, можда грешим, да људи у Ваљеву не верују да сам то урадио, знајући мој комплетан рад и понашање. Још једном да кажем да је невероватно да неком омогућите добит од два милиона евра, а да у томе немате никакву личну корист. Пошто сам ја био адвокат ''Јабланице'', тај човек је остао и мени дужан 4000 евра. А већини ових, који су обухваћени кривичном истрагом, остао је дужан за плате и доприносе.

                                                                                                                                                                  Разговарао Мијо Стојкановић

Објављено у новинама "Ваљевска искра, 8. јула 2011. год.

.