Истину је написао чувени мађарски филозоф Бела Хамваш, половином педесетих година прошлог века, "да су и политика и наука и црква поодавно напустиле  човека и он је остао сам. И политика и наука и црква имају своје посебне интересе одвојене од суштинских потреба човека. Такво је стање да ни Син Човјечиј не би имао где главу своју наслонити" Мислимо да је лако пригрлити овај филозофски став Беле Хамваша, поготово ако не успевате да утичете на прилике и одлуке које се односе на ваш живот.

Бела Хамваш је био филозоф и живео је у политички другом времену у коме је био изложен прогону комунистичке власти. Међутим Св. Басара, писац и мислилац у нашем времену, навукао је гнев доброг дела опозиционе јавности, јер у текстовима заговара став да ће опозиција, када јој власт падне у руке, а то ће се по њему догодити и без њене посебне заслуге,  понашати исто као и садашња власт.Неће јој бити стало да заиста мења Србију. Њени челници мислиће превасходно о својим интересима. За надати се да разумно скептични Басара није баш потпуно у праву.

Све се то може подвести под тезу коју је истакао руски религиозни филозоф Владимир Соловјов да је важно питање шта треба да се ради, али је подједнако важно и ко то треба да ради. Да ли су они који хоће да реализују одређени циљ дорасли и дозрели том послу.

Зато ваљевска опозиција у контексту онога што кажу Басара и Соловјов не треба да шаље непромишљене поруке да би уверила у то ваљда саму себе и неколико десетина присталица. То је у скорије време урадио један овдашњи љути опозиционар и представник једне мале странке из Београда, додуше уклопљене у већи политички савез.

Или покушати стварати атмосферу преко неких гласила како у владајућој странци у Ваљеву влада хаос и само што се није распала. Јер ће ИО ГО СНС одлучити ко ће о коначној листи одборника и ко ће се наћи на првом месту те листе, да је тражено од Ваљева додатних 20 одсто гласова, да се од једног бучног одборника неуспешно покушава створити неки мали Јутка и слично. Све је то мање-више ствар редовне страначке процедуре, изузимајући ово са  "Јутком", што је у старту мирисало на конструкцију.

Опозиција треба да постави суштинско питање: Шта је човек у Ваљеву данас? И када формулише релевантне одговоре на то питање да са њима иде међу грађане. Опозиција би требало највише пажње да посвети питању како се обичан човек у осећа у Ваљеву. Власт ће, што је логично, истицати с ентузијазмом шта је урадила и с још већим енузијазмом шта су јој планови, а опозиција је дужна да се истрајно распитује и разазна како се људи с тиме осећају, колико извесности и сигурности има у њиховим животима. На колико им се месеци заказују снимања у болници, рецимо, на колико нескривене нељубазности наилазе код државних службеница, како је могуће доћи до запослења, колико има трагично сиромашних људи, какве људе фаворизује власт и даје им прилике и привилегије. Да ли је власт урадила обећано и може ли јој се веровати за наредна обећања. Само на тај начин опозиција у Ваљеву може бити озбиљан такмац власти. То свакако није лако. Не треба ни да буде лако. И ту долазимо до Соловјова и до дела питања ко то треба да ради, да ли је дозрео и дорастао постављеном циљу. За сада један глас међу опозиционарима у Ваљеву поручује да је свестан да се тако треба супротставити постојећој власти: озбиљно, темељно, без површности и потцењивања. Можда зато што је и сам кратко време био у власти и увидео да се власт не напушта и не препушта тек тако. 

Несигуран је и аргумент да је градоначелник са својима посебно неомиљен код грађана. За време трајања својих мандата сви су градоначелници Ваљева после 2000-те били изразито неомиљени. Скоро сви неправедно неомиљени у толикој мери.

Уз то врх СНС шта год мислио о својима у Ваљеву неће их оставити без помоћи и подршке. А то је још увек огромна машинерија. За надати се да наредна власт неће поћи за овим изумом напредњака  па да и она  прави тако огромну а дисциплиновану партију која у свим ситуацијама делује по принципу десет на једног. Не допустити ништа и не пропустити никог.

Све то стоји пред ваљевском опозицијом. Она треба да се у таквим околностима успостави и покаже. Јер страначка застава није државна застава да бисмо сви ишли под њу.Човеку је неопходна могућност избора.

"Задатак поштеног и независног новинарства је да помаже рад опозиције, али и да брани власт од неправедних напада опозиције". "Политика", 1904.

Мијо Стојкановић

.