Министар је ово синоћ рекао у Ваљеву, након што је др Зоран Живковић, председник градског Савета за здравље изнео колико дана у години Ваљево има знатно више процената чађи у ваздуху него што је то дозвољено. Србији ће требати 40 година озбиљног рада да се еколошки уреди и 15 милијарди евра за то, казао је министар на озбиљном скупу о екологији.
У Ваљеву је највећи проблем загађење ваздуха. Оно је највише узроковано, зими приватним котларницама, а током целе године издувним гасовима аутомобила. У приватним котларницама, којих је 80 одсто од укупбног броја у Ваљеву, ложи се угаљ лошег квалитета, што доводи до озбиљног загађења ваздуха. Др Зоран Живковић је изнео податак да је у 2014. години, 162 дана било с процентом чађи и по неколико пута већим од дозвољеног. У тој години евидентирана су 63 нова пацијента с канцерозним обољењем плућа и 108 пацијената с опструктивним обољењем плућа.
У 2015. години имали смо 174 дана с недопустивим процентом чађи у ваздуху. Новооболелих пацијената од канцерозног обољења плућа те године је било 84, а од тзв. опструктивних обољења плућа 192 нова пацијента.
Др Живковић је навео 30 000 аутомобила у Ваљеву, као други велики фактор загађења ваздуха. Током године аутомобили испусте 18 000 тона штетних гасова који одлазе у ваздух, а ми га касније удишемо. Као штетни, посебно су апострофирани аутомобили с дизел горивом. По загађености ваздуха Ваљево спада три године уназад у трећу, веома лошу групу градова.
За аутомобиле, размишља се да се уведе систем пар-непар. За котларнице, да се драстично смањи број приватних котларница које углавном користе угаљ лошег квалитета. Имамо добро топлану, речено је, али је ширење топловода у последњих неколико година, нажалост застало. Синоћ је још једном речено да би топлана требало да пређе с мазута на биомасу од дрвета. То би смањило емитовање штетних материја из саме топлане, а појефтинило би прикључење стамбених и приватних кућа, као и државних установа на топловод.
Ваљевски еколошки план до 2015. године потенцира три проблема: управљање отпадом, отпадне воде и загађеност ваздуха. За трајно решавање отпада чека се изградња регионалнње депоније у Каленићу. Наредна година је кључна за ову депонију, чија је изградња у последњих четири године стала из недовољно објашњених разлога. С отпадним водама Ваљево нема већих проблема, јер имамо добро постројење, које само треба проширити. О загађеном ваздуху, већ смо нешто казали.
Чувши све ове податке, министар Горан Триван је изговорио реченицу из наслова текста: Ви ћете се овде погушити. Додуше он је у свом уводном обраћању казао да Ваљево, када је у питању екологија има добар имиџ, створен још половиним осамдесетих година заштитом и уређењем Градца, а да је садашње руководство агилно.
Министар је рекао да Ваљево већ данас упути мејл на адресу Владе Србије за одређена средстава, а он ће помоћи да буду одобрена. Министар је иначе, изгледа веома озбиљно схватио свој посао. Ваљево је било прва станица на његовом обиласку Србије. Он каже да ће нам требати 40 година да Србију еколошки уредимо, и 15 милијарди евра за тај посао. Одмах нам треба 300 система за пераду отпадних вода и пет милијарди евра. Тај новац треба да обезбеде локалне самоуправе, Влада Србије, ЕУ фондови и приватни инвеститори.
Министар је навео три најважнија еколошка проблема у Србији:
Отпадне воде
Чврст комунални отпад
Одмах нам треба пројектно-техничка документација
Свака локална самоуправа треба да има по једног службеника који ће се бавити само екологијом. Министар каже да он није економиста и да неће да пристане на новчана ограничења. У питању је здравље, будућност наше деце, на крају развијени свет ће нас натерати да бринемо о животној средини, ако желимо да му се прикључимо. Свест о потреби заштите животне средине у Србији још увек није на потребном нивоу. Једно причамо, другачије се понашамо. Од грађана не треба скривати поразне податке о животној средини. Треба их истином шокирати. Тако треба и у Ваљеву. Онда ће грађани, када знају истину, лакше прихватити ограничења у вожњи аутомобилом, рецимо, или издвајање новца за довођење гасовода. Јер министар је руководству Ваљева препоручио да поразмисли, не о дрвеној биомаси, већ о гасу као гориву за топлану.
Мијо Стојкановић
.