Valjevska iskra
Велики одзив за бесплатне прегледе
Јуче је у Општој болници превентивно прегледано 279 пацијената. Урађено је 490 прегледа: ултразвучни преглед абдомена или дојки, мамографије, мерење триглицерида и холестерола. Грађани су били врло заинтересовани за ове прегледе, па је приличан број њих, нажалост, и одустао видевши да ће морати дуго да чекају. Изненађујуће, сестре су биле љубазније него уобичајеним радним даном.
Ваљевске флаутисткиње у европском врху
Аница Мићић (на фотографији) и Марија Обрадовић, ученице Музичке школе у Ваљеву, у класи проф. Александра Буркерта, прошлог су викенда на Мзичкој академији у Љубљани положиле аудицију за Emars masters програм намењен младим талентованим музичарима. Тиме су надасве талентоване флаутисткиње добиле прилику да са њима раде врхунски професори и да наступају са Љубљанском филхармонијом.
Стари геније по други пут у Ваљеву
Реч је о највећем живом, не само црногорском, сликару Урошу Тошковићу. Маестро има 86 година и није могао лично доћи у Ваљево. У његово име били су амбасадор Црне Горе у Србији Бранислав Мићуновић (на фотографији), и власник изложених 28 радова Момчило Моша Тодоровић. Он је отварање изложбе у Интернационалном студију учинио веома занимљивим.
Четвртак: Дан за високу уметност
У Интернационалном студију "Радован Транавац Мића" биће отворена изложба Уроша Тошковића, највећег живог црногорског сликара. Изузетно цењена пијанистикиња Нада Колунџија одржаће концерт у Музичкој школи. Отварање изложбе је у 19 сати, а концерт пола сата касније, што може бити проблем за оне који су хтели да буду на оба догађаја.
Удруживање најбољих
Ваљевски хирурзи доказују да су међу најбољима у Србији, ако се, ипак, изузме Београд. Крушик се великом донацијом за операциону салу потврђује као велика фирма са слухом за лечење грађана Ваљева.
Добар човек у злу рата
Владислав Биљић, веома занимљива и интригантна личност из Бајине Баште, објавио је недавно да је преминуо Милош Чулић Штека, један од најживописнијих ликова тог градића у последњих тридесетак година. Судбина Милоша Чулића била је тешка, чак мерено суровим аршинима наших грађанских ратова. Поводом Милошеве смрти чуло се са обе стране: жао ми је, опрости.
Свет ће спасити књиге, а не диктатори и оружје
Од 21. до 28. октобра, под слоганом "Радост читања", на површини од 30 000 квадратних метара одржава се 63. Сајам књига у Београду, где ће се представити 1000 издавача из Србије и иностранства.
Сајам је отворио песник и академик Матија Бећковић: " Реч је заиста о највољенијем сајму књига на свету", казао је академик Бећковић.
У име земље почасног госта Марока присутне је поздравио историчар и писац Абдулах Бусуф.
Отварању су присуствовали министри културе Србије, Марока и Русије, Владан Вукосављевић, Мохамед Ел Араж и Владимир Медински.
Вида Огњеновић, аутор књига "Милева Ајнштајн", "Отровно млеко маслачка", "Стари сат", "Љубавници", "Да ли је било кнежеве вечере" рекла је да је обрадована што је толико посетилаца на сајму.На питање могу ли књиге да промене свет, одговорила је: "Наравно да могу. Неће га ваљда мењати диктатори и оружје".
Промоција нових издања Андрићевог института одржава се 26. октобра у 12 часова у сали "Иво Андрић".
Преузето са портала ИСКРА/ Светка страна света
Ипак, нисмо сами криви
Безочно је људе без запослења окривити да су сами криви што га немају. А то се дешава. "Како се ниси јавио пре неколико дана, имао сам нешто за тебе. Овако си сам крив", каже утицајан човек другом човеку који тражи посао. Овај одлази снужден, како је заборавио да се јави у последњих неколико дана, а толико је пута звао пре тога. Зар је толики баксуз. Нити је баксуз, нити је сам крив.
"Стид ће спасити свет"
Ово је порука славног совјетско-руског филмског редитеља Андреја Тарковског. Има ли ова максима какве везе са вишесатним редовима и гужвама пред продавницама Лидл, и куповином хране у количинама као да ће је сутра нестати. Свакако да има. Ко би све требало да се стиди? Право је питање да ли се неко уопште стиди. На шта ћемо сутра личити.
Успостављање реда и благог оптимизма
Тамо где је некада радило око 1000 радника "Стефила", данас је у Индустријској зони, у 12 предузећа, запослено приближно 400 људи. Када се зна да је тај простор после пропасти "Стефила" био препуштен кршу и корову, данашњи изглед Индустријске зоне и производна живост у њој могу се сматрати успехом.