Написали смо критички текст о наградама Града Ваљева. Благо смо казали да су три човека добила награде иако су поодавно у пензији, да им је зенит давно прошао.  Један од њих, новинар Ј. Стојић, био је ове године члан Комисије за суфинансирање медијских пројеката из буџета Ваљева. Наш портал за пројекат "Да деца живе без насиља и у биолошким породицама" није добио ни динара. Догодила се чиста освета.

Ми вероватно никада нећемо поуздано сазнати да ли је бомбардовање 1999. године било неминовно или се могло избећи. У сваком случају, како је тада рекао владика Лаврентије, ако је наш народ био пред Богом грешан, за толику казну није био грешан. Остаје нам да се надамо да нашу децу неће стизати догађаји све гори од горег, као што су нас стизали. А да ће наше политичке елите знати да државу и народ воде на мање погибељан начин. 

Потписник овог текста пратио је за онај Радио Ваљево скоро тромесечне протесте у зиму 1996/97. године. Био је на Градском тргу и у лето 2000, на протестима који су наговестили 5. октобар.  Какви су ови протести у Србији и Ваљеву у односу на оне? До чега могу да доведу? Зашто још не чујемо праве речи које би покренуле људе? Потценити протесте било би погрешно.