"Не него на десетогодишњем", горко је одговорио сниматељ. Радило се, ипак, о 3 000 динара за месец дана оглашавања.

Овај се дијалог заиста недавно догодио. Од договора није било ништа. А омањи предузетник пуши скупе цигарете и 3 000 динара попуши за десетак дана, каже колега телевизијски сниматељ.

Било би то смешно да није тужно. Да није оних 10 милиона из градског буџета много шта од ваљевских гласила било би погашено.

Нама је насушно потребан јачи реалан сектор. Овако, велики је притисак на политичаре да запосле људе у градској управи, у јавним предузећима и установама. Наравно тих је места мало, па политичари због тога имају већи значај него што га  заслужују. Јер "располагати туђом муком није мала зајебанција", како је некад мудро и храбро певао Џони Штулић.

Ово мало реалног сектора што га Ваљево има, када им се обратите за оглашавање, завапи како им то не треб, јер у Ваљеву сви знају за њих, како су извозно или државно предузеће или и једно и друго, па им  оглашавање у Ваљеву није од помоћи и слично. То што се негде ипак оглашавају кажу да су били притиснути с политичког места. До њих не допире да би могли да припомогну нешто што је добро, без обзира што њихово предузеће нема директне користи од тога. Али доприноси, рецимо, побољшању квалитета јавног живота у Ваљеву. Срећом има изузетака који се упуте пре него што одлуче да ли да учествују или не. Радо бисмо их поменули, али се они тога клоне. 

Но главно је нешто друго што хоћемо да кажемо. Потписник овог текста био је аутор емисије "Без анестезије" на програму Радио Ваљева од 1992. до 2010. године. Емисија се бавила на критички и одговоран начин политичким и друштвеним темама у Ваљеву и шире. Овде наводимо реаговања слушалаца  на  емисију која су нама лично речена: "Емисија "Без анестезије" била је за нас из околних општина прозор у свет". "Ту се грађанима саопштавала истина не с позиција политичке припадности, него с позиција вредности важних за човека". "Емисија је имала висок ниво у вођењу, одабиру гостију, дубини сагледавања прилика. Сведочено нам је да су неки људи суботом пре подне одлазили из града кући да не би пропустили емисију. Неки су одлазили с њива истим разлогом.

А погледајте данас већину реаговања на ваљевским порталима. Све се своди на нападање, омаловажавање и вређање, на једном порталу једног, а на другом другог градског челника. Све на прву лопту и без удубљивања.  Бедан ниво. Радио станице су изгубиле било какав значај. Грађани "Напреду" и ТВ Вујић сада прилазе као што у маркетима купују хлеб, зејтин, пиво и остале потрепштине. Не очекује се ништа освежавајуће и ризично, па тога и нема. Ови други само трче у недоглед. Не смеју да се зауставе и да размисле, па да онда нешто кажу. Ако је овако добро, онда ништа.  

Мијо Стојкановић

.