уторак, 05 јануар 2016 00:46

Ваљево

Napisano

 

Годинама сам само пролазио кроз Ваљево. Аутобус би се на кратко зауставио у полумраку на старој аутобуској станици. Тек толико да купим новине које бих с муком читао док би се  пењали уз планину. 

 

 

У лето 1985. провео сам десетак дана у Ваљеву. У Крушику сам лепио керамичке плочице. Био сам само помоћни радник. Одлазио сам до магацина удаљеног неколико стотина метара да у колицима дотерам лепак у праху. Магационер је био сав у белом: бела кошуља, беле панталоне, беле ципеле.

 

Каже: "Помогао бих ти, али видиш."

 

"Све је у реду,’’ кажем, "то су само два џака, слободно се ти измакни".

 

Успут сам ознојен и прекривен прахом од лепка сретао лепо одевене службенице које су  гордо шетале широким кругом фабрике, као да су на градским улицама.  

 

Становали смо у Душановој улици, у неомалтерисаној кући која је додуше имала кревете, врата и застакљене прозоре.

 

Мајстор је поштовао то што сам ја завршио факултет и што ће се мој живот, колико сутра, умногоме разликовати од овог који сада делим са њим. Две, три вечери седели смо у башти "Гранд" хотела.

 

Једне вечери, у повратку, запазио сам у улици војводе Мишића лепу зграду с орнаментима и апликацијама стубова. У слабо осветљеној улици, и с мојим лошим видом, пришао сам да погледам шта пише на табли зграде. НРУ "Напред", ОУР "Радио Ваљево", писало је.

 

Кажем мајстору да бих волео једног дана да ту радим: радио-станица (уопште нисам помислио на новине), лепа зграда, град је личио на град.

 

Мајстор је радио свуда по СФРЈ, наши рођаци су стизали чак до Аљаске и Енглеске, ништа га више није могло импресионирати. Само је одсутно рекао: Ко зна, можда некада и дођеш. Мајстор се строго држао занатских правила, па је посао у Крушиковој хали споро одмицао. Ускоро смо радницима Јабланице препустили да смлате посао, а ми смо се преселили у Бајину Башту, ближе кући.

 

У пролеће идуће године на малом тргу у Сребреници ( која још није постала ‘’она’’ Сребреница) срео сам колегиницу Бранку, с Факултета политичких наука у Београду. Пошто смо се препознали и измењали неколико уобичајених реченица, Бранка ми каже да је конкурисала за посао у Радио Ваљеву. Несебично додаје да конкурс још није завршен и да бих и ја свакако требало да се јавим.

 

Сутрадан сам с документима био у Ваљеву. Све је око тога ишло некако добро: од сусрета с Бранком у Сребреници, до храбрости директора Радија да прими на посао неког ко није из Ваљева.

 

И тако сам се једног јутра обрео у клубу Радио Ваљева, где су се  одржавали редакцијски састанци. У Радију сам потом провео скоро пуних 25 година. Мислим да то није било на штету ни Радију ни мени а ни слушаоцима током свих тих година.

 

Мој долазак у Ваљево поклопио се с културним процватом града. Убрзо су у двориште Дечије библиотеке почели да долазе наши најбољи писци. С почетком вишестраначја пристизали су и политичари да из Ваљева упуте поруке за целу Србију, јер је Ваљево оштар град и фајтерски је ту говорити, како је рекао проф. Ратко Марковић. Пратио сам све то, разговарао с писцима и политичарима, и разговоре емитовао на програму Радио Ваљева. То је имали своју тежину и слушаоци су са интересовањем и праћењем одговорили на то. Али је, поред свега тога, требало на време отићи из Ваљева. Што ја нисам учинио.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

.

Pročitano 3178 puta Poslednji put izmenjeno уторак, 03 април 2018 23:25
Više iz ove kategorije « Сиднеј Торонто »

Ostavi komentar

перископ

 

  • Спас од непријатељства
    1 29. децембар 2020.
    Спас од непријатељства
    1 29. децембар 2020.
    Ризикујемо да будемо погрешно протумачени. Нисмо први који констатују да је превише непријатељства, увреда, омаловажавања и потцењивања личности, напада на…
    1 29. децембар 2020.
  • Осамдесет година најзначајније фабрике
    0 22. фебруар 2019.
    Осамдесет година најзначајније фабрике
    0 22. фебруар 2019.
    Крајем 2013. године Крушик је имао 1100 радника. Данас има 3223 запослена. Прошле и претпрошле године извоз је био највећи…
    0 22. фебруар 2019.
  • Радујем се добрим људима
    1 25. јануар 2021.
    Радујем се добрим људима
    1 25. јануар 2021.
    ДАЈАНА ПЕТРОВИЋ је прва попадија (супруга свештеника), која учествује у нашој анкети. За то постоји пуно лепих разлога. Дајана је…
    1 25. јануар 2021.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    5 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    5 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    5 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    1 30. децембар 2016.