Горан јој је говорио да се не меша, да пусти, али она није хтела. Ми, такође, пасивно трпимо разне бахатости. 

Зашто сам се сетио овог што је Горан Паскаљевић прилично давно рекао? Из Осечине сам се враћао организованим превозом са две пријатне колегинице. Мајстор је  био уредно обучен и обријан, показивао је видно поштовање за своје путнике, разговарао љубазно и са мером. Аутомобил је био чист и загрејан.

Онда је на пола пута између Осечине и Ваљева мајстор стао јер су крај пута чекали једна старија жена у црнини и мушкарац од  четрдесетак година, који тек што је стигао на то место. Чим се аутомобил зауставио он је отворио врата и ушао. Ћутао је мајстор, ћутали смо и ми остали. Онда је нови путник узео реч. Знао је све о Вучићу и некадашњим политичарима, са акцентом на Вука Драшковића, знао је како је на Западу, у Ваљеву и у Осечини. Ми смо ћутали, а мајстор је невољно убацивао по коју. Сви смо знали да није уопште било у реду да жена остане поред пута на минус осам степени, колико је било тог дана. А одћутали смо. Супруга Горана Паскаљевића, Францускиња, сигуран сам да не би одћутала. 

Мијо Стојкановић

.