Ми смо у претходном тексту окривили градску власт за необјашњиво потцењивачку одлуку да се нашем пројекту "СТВАРНО И ПОЖЕЉНО ВАЉЕВО", Серија од шездесетак разговора са најистакнутијим представницима свих професија, додели мизерних 50. 000 динара. Сви остали предлагачи добили су знатно више: неки дупло, а многи и шест, седам пута. И сада мислимо да се без сагласности власти (не знамо само којег нивоа) таква одлука не би могла донети.

У међувремену смо сазнали да су чланови комисије били Влада  Вранеш из агенције Бета, колегинице из УНС-а и НУНС-а, Јелена Николић из нашег музеја и Радован Лазаревић, руководилац дописништва РТС у Ваљеву.  Основано је претпоставити да новинари из Београда нису упућени ко шта јесте у ваљевском новинарству, нити је то, руку на срце, Јелена Николић. Остаје нам онда Радован Лазаревић са ауторитетом дугогодишњег новинара и шефа РТС дописништва. И ту умногоме долазимо до објашњења за овако потцењивачки однос према, пре свега, новинару Мији Стојкановићу.

Почетком 2001. године ја сам именован за директора и гл. и одг. уредника Радио Ваљева. Радован Лазаревић је одмах на локалном ТВ програму дао прилику свима који су били против мог именовања, јер су ту амбицију имали они, да колико год желе говоре најмалициозније и најружније о мени. При томе мени није понудио прилику да објасним и да се одбраним. Тек на моје инсистирање могао сам да кажем неколико реченица. Ти преамбициозни људи тај пораз ми никада нису опростили, а ја сам био директор Радио Ваљева седам и по година.

Пре годину дана уређивао сам портал VA 1 info. Написао сам текст у коме сам рекао да значајан део ваљевског новинарства уистину брани тадашњу власт, ма како се представљали, али и прилике које је та власт створила. Ниједно гласило нисам именовао, али су се сви непогрешиво препознали. Већ сутрадан су прекинули контакте са мном. Преосетљиви на било какву критику. Али за себе то право задржавају.  Е, сада је Лазаревић осетио потребу да буде део тог расположења, део омразе, биће похваљен и изнова прихваћен. И сигурни смо да је сугерисао ту срамотну одлуку о расподели средстава за медијске пројекте. 

Могући аргументи, да наш пројекат нема потребну друштвену тежину или да нема гаранција да ће бити успешно изведен, били би бесмислени. Прво, што наш пројекат, за разлику од многих који су новчано вредновани много више, има друштвену тежину; друго што је Мијо Стојкановић био толико година директор Радио Ваљева, што је издавао приватне новине, што је урадио неколико хиљада веома слушаних и цењених радијских емисија, као и на стотине озбиљних разговора почев од садашњег и бивших градоначелника, до водећих политичких личности у Републици, па до многих наших најпознатијих писаца и уметника. Па, ваљда су то показатељи да зна овај посао.

Узгред, положају који заузимате ви морате дати ауторитет: компетенцијом, храброшћу, поштеним приступом. То важи и за место шефа допсиништа РТС-а. Том месту није дат ауторитет у наведеном смислу.

А Уелбек и Бернар-Анри Леви су на крају преписке закључили да неће допустити да их завист, хајка и мржња одвоје од писања. "Моји непријатељи би били срећни ако бих престао да пишем, да не морају да се баве мојим књигама", каже Уелбек. Да се ућути.

Мојо Стојкановић

.