Концертом Амире Медуњанин и пијанисте Бојана Зулфикарпашића у Ваљеву је синоћ почео 34. Џез фестивал. Концерт је био одличан а сала Центра за културу испуњена до последњег места. За вечерашњи наступ Џибонија, уз квинтет Матије Дедића, карте су распродате већ пре 20 дана. Милан Ђурђевић тако испуњава обећање да ће Ваљево постати музички центар региона.
Амира Медуњанин је светски позната певачица севдалинки и босанских традиционалних песама. Она се креће од малих босанскохерцеговачких градова, па преко Мостара, Београда, Загреба, Бостона до Ваљева. Њен сарадник на оваквим концертима је већ 10 година изузетни џез пијаниста Бојан Зулфикарпашић. Неминовно, аранжмани севдалинки и традиционалних песама прилагођени су клавирској пратњи.
Амира је синоћ, логично, проширила свој репертоар на македонске, песме Врања и околине и других крајева Србије. Поред тога што су песме добиле успоренији аранжман за клавир, Амира је одабрала свега неколико општепознатих песама као што су Кафу ми драга испеци, Грана од бора, Напустићеш ме ти, а опет је апсолутно приковала пажњу публике на себе. Да је Амира певачица највишег квалитета, а Бојан Зулфикарпашић веома цењен пијаниста, одавно се зна. Чекао се њихов приступ концерту у Ваљеву. А приступ је био апсолутна посвећеност, без задршке. Амира негује имиџ девојке из сарајевске махале која је од раног детињства задојена старим песмама. Додирнута божијом искром талента она се нашла на светским позорницама, али се не одриче ни Грачанице, Добоја, Ваљева. Аплауз на крају је трајао десетак минута, с публиком на ногама.
У две нумере Амири и Бојану се придружио млади Петар Крстајић из Ваљева, студент гитаре на џез одсеку поменутог Берклија. Довољно за велики аплауз подршке и заједнички поклон са познатијим колегама на крају.
Ваљевски Џез фестивал од почетка је веома добро заснован. Дугогодишњи уметнички директор Јован Маљоковић за све време је успевао да у Ваљево доведе најпознатија џез имена некадашње Југославије. Сви су били ту. Благородност Јована Маљоковића, кључно је допринела да то тако буде. Сем у прве две, три године тражења пута, Џез фест је имао сталну лагану узлазну линију. И Јован Маљоковић се трудио да освежи фестивал дамама које певају џез, па смо гледали и слушали Тању Јовићевић, Беби Дол, Зденку Вучковић, наше Ирену Благојевић, Јелену Ковачевић.
Пре две године на место уметничког директора дошао је велики музичар и изузетна личност Милан Ђурђевић. То је била природна и логична смена. Ту се не сме тражити никакав раздор, никакво незадовољство. Ко то тражи тај није довољно зрео и одговоран да учествује у јавном животу. Фестивал је под руковођењем Јована Маљоковића био одличан. Милан Ђурђевић ће одличном фестивалу дати, већ јесте, сјај и позлату. Ако вам дођу Амира Медуњанин и Бојан Зулфикарпашић, ако после њих у холу наступи Васи Хаџиманов уз пријатеље са Берклија, ако вечерас долази данас веома вољен и веома тражен Златан Стипишић Џибони, ако имате блуз и старог рокера Кепу, шта још треба. Више правог џеза, рећи ће правоверни. Па Милан Ђурђевић са искуством и контактима које има, ваљда зна како се креће музика у свету и како изгледају велики музички фестивали. То што су карте за Џез фестивал продате за сат времена још пре 20 дана говори му у прилог, да је на добром путу.
Мијо Стојкановић
.