Златан Стипишић Џибони данас је у најужем кругу највољенијих и најтраженијих аутора и певача у целом региону. Публици се обратио са "Добро вече, добри људи". Три су га разлога довела у Ваљево: жеља да помогне узлету Џез феста до међународних висина, прилика да наступи с квинтетом Матије Дедића и успомена на Ваљево из 1988. године, када је овде наступио задњи пут са својом тадашњом групом Осми путник.

Да је сала Центра за културу била и пет пута већа од ових 600 места, све би било распродато. Публика је одмах показала да зна текстове свих Џибонијевих песама. Он је знао да они  знају па их је храбро позвао већ у првој песми да му се придруже. Хор се из песме у песму увећавао да би при крају концерта у њега била укључена цела сала,стојећи при томе на ногама. Изузимајући нас неколико достојанствених и због година суздржаних "стараца".

Џибони је почео лаганом Као темпера (називе песама вероватно не наводимо тачно, али ће посвећени знати о којим песмама се ради), да би уследила мало бржа  Све ћу преживит. Трећа по реду била је И чиним праву ствар не спомињем те ја. Та је песма већ била велики хит и ту је успостављено потпуно јединство Џибонија и публике која је масовно аплаудирала, скандирала и певала.

Онда су дошле на ред Арсенове песме Не плачи душо, Лоше вино. Била је то прилика да Џибони ода велико поштовање за покојног Арсена Дедића, чији је сваки стих чиста уметност, и за Здравка Чолића, најбољег певача који је роћен у СФРЈ.

Арсену Дедићу почаст је исказао и његов син Матија одсвиравши с колегама, пре него што се Џибони појавио на сцени, Модерато кантабиле. Поред те Арсенове,  квинтет је одсвирао и по једну композицију Херби Хенкока и Мајлс Дејвиса. Поред Матије Дедића ауторитет у том оркестру је и виолиниста Марко Рамљак, чији је инструмент мелодијски обојио нешто преаранжиране Џибонијеве песме. Квинтет Матије Дедића сачињавају такви музичари да су достојни самосталног концерта на било којој европској сцени. У неколико наврата током концерта сам  Џибони је говорио о њима врло похвално, шалећи се да је љубоморан што ће свирати још са неким од певача а не само са њим.

Током целог трајања концерта Џибони је одржавао фину конверзацију и дијалог с публиком. То му иде од руке, а није ни лењ на речима.

Онда је уследила Цесарица Оливера Драгојевића само до пола,а друга половина песме остављена је за бис. Од Драгојевића је отпевана и Старим ја а у љубав вере немам. Па Џибонијева Тражим превише од ових рима.  Последња трећина концерта протекла је у заиста фуриозном темпу. Нисам достојан њене љубави, па Либар, велики хит који је Џибонија извео на велика врата регионалне музичке сцене. Било је, наравно, још песама које су истоветно, дакле одушевљено, биле  прихваћене.

Крај. Публика није желела да се разиђе. Следи на бис  Могло би бит да је лакше умрит него људима рећи опрости ми. Та је песма била у складу са оним што је Џибони хтео да поручи публици.. А рекао је: "Говорите пријатељима и комшијама како је вечерас било овде. Не што мени треба популарност, него зато што смо овде певали и говорили о љубави и поштовању. Пријатељи, тражите најбоље једни у другима. Волите се и поштујте се. Не заборавите ни телесну љубав. Тако да смо имали најбољи могући завршетак 34. Џез феста у Ваљеву. Заиста је тешко сетити се лепшег концерта на Великој сцени Центра за културу.

Мијо Стојкановић

.