Нови храм изграђен је највише од продаје књига оца Јустина и од прилога верника. Практично, о изградњи храма бринула је игуманија Гликерија са сестрама, наравно уз бригу и надгледање нашег епископа Милутина и Одбора за изградњу цркве.

Ава Јустин је оставио личну жељу да се изгради нови храм у Ћелијама и да буде посвећен Светом Сави, родоначелнику наше просвете, духовности и државности, Јустину Филозофу у чије је име на монашењу отац Јустин пострижен, и Марији Египћанки, дивној светитељки и у Христу покајници чије је житије увек на уму имао и међу вернима  исповедао.

Храм је пројектовао недавно преминули Предраг Ристић, за кога је јуче речено да је пројектовао око 100 цркава у отаџбини и у дијаспори, од којих многе спадају у најлепше храмове наше цркве после средњовековних манастира. Нова црква у Ћелијама сигурно спада међу такве храмове.

Епископ бачки Иринеј (Буловић), посебно значајним је истакао долазак у Ћелије митрополита Руске заграничне цркве Марка,етничког Немца, који је за живота често посећивао Аву Јустина у Ћелијама, наилазећи стално на препреке од полицијских провера и испитивања.

Епископ Иринеј одржао је беседу о Ави Јустину. "Наш отац Јустин био је великан не само српског рода, или велики духовник и богослов Српске помесне цркве,него и отац и учитељ цркве наших времена, светило свеправославне хришћанске васељене.

Ако је постојао човек у нашем роду, у нашем времену и то не само у границама нашег малог народа и наше мале земље и наше помесне цркве, него уопште у свету, који је читавог свог живота ослушкивао, боље рећи будно слушао Христов позив да се буде достојан учествовања у радости Царства Божијег, онда је то наш Ава Јустин".

Новоуспостављени орден Преподобног Оца Јустина Новог Ћелијског, који ће убудуће додељивати Епархија ваљевска јуче је уручен: игуманији Гликерији и сестринству маанстира Ћелије, митрополиту Марку, митрополиту Амфилохију, епископу бачком Иринеју, умировљеном владици Атанасију,постхумно архитекти Предрагу Ристићу.(Орден је примио син Предрага Ристића.) Орден Светог Николаја додељен је Ивани Јањић из Немачке и Мирјани Сабадин из Холандије.

Храм је у размери четири петине изузетно осликао иконописац Миодраг Шумарац, а преостали део довршили су сликари из Подгорице. Око храма је озидана камена ограда, плато је поплочан, подигнути су пратећи објекти, међу њима и конак за око 50 гостију.Јучерашњем освећењу храма у Ћелијама присуствовали су и директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама Владе Србије Милета Радојевић, као и први секретар Амбасаде Руске Федерације његова екселенција Жуков.

За свечаном трпезом поред заблагодаривања Господу на изузетном и важном дан и новом храму, чуло се "да ће Бог дати да Косово заувек остане у Србији". Пошто је хор ученика Призренске богословије отпевао  неколико српских песама са Косова, чуло се и: Догодине у Призрену.  

Мијо Стојкановић

.