Ових дана нас кандидати за градоначелника, Гојковић и Милановић, обасипају будућим идиличним сликама Ваљева. Све ће бити уређено: од везе са аутопутем, нових инвестиција, Дома за старе, нове хале спортова, нових обданишта, до отварања аеродрома у Дивцима за путнички саобраћај. Млади кандидати очигледно мисле да је најбоље да говоре начелно, лепо и умилно. Шта, ипак, није добро, од чега би се они сутра дистанцирали, то не разазнајемо.
У Ваљеву је у току смена политичких генерација. Потписник овог текста, и сам припадник старе новинарске гарде, скромног је мишљења да су припадници старије генерације политичара били тврђи људи, независнији од страначких центара и ауторитета, са ширим интересовањима, њихове дипломе су биле убедљивије, а каријере су градили спорије, с постепеним доказивањем.
Ови млађи мисле да је пожељно само набрајати шта би се све урадило када би они били на командном месту. Мислимо да се у тој жељи за свеобухватношћу, ипак претерује. Тешко је у све то поверовати. У том набрајању ми нисмо у прилици да поближе упознамо те младе људе. Волели бисмо да разазнамо шта по њима није добро у Ваљеву, шта се није добро радило, шта би они сутра променили, од чега би се дистанцирали. Овако се стиче утисак да је по њима углавном све у реду, да ће они само својим ентузијазмом, полетом, самопрегором, љубављу за Ваљево, дати фини гланц и онако добром стању.Тако добро све ипак није да не заслужује коју критичку реченицу које би наговештавале отклон и заокрет.
Лазар Гојковић (кандидат СНС) је апсолутно нов у политици. И да није без политичког искуства и да није тако млад (36 година), моћна странка чији је кандидат не би га пустила без сугестија, заштите или контроле, како год да се схвати. Странка је припремила програм, испланирала његове наступе (паметно се кренуло са хуманитарним посетама), и он за сада показује своје пријатно лице и набраја ставке из програма.
Ако жели да се избори за мало аутентичности и препознатљивости Лазар би могао, рецимо, да каже да ће се сутра дистанцирати од понашања садашњег градоначелника, у неким сферама његовог јавног деловања. Понашање садашег градоначелника у тим сферама је било такво да је дубоко поткопало његове позиције и у крајњем довело да изгуби поновну кандидатуру. При томе смо прилично сигурни да се то није односило на економију и инфраструктуру. Лазар би, дакле, могао да каже: "Видите ме, ја ћу поред спровођења страначке политике и мог програма, сигурно радити на придобијању а не на одбијању људи од себе, трудићу се да будем обзиран и предусретљив, гледаћу да уважавам оне који су имали и имају поштен приступ у свом послу, нећу фаворизовати искључиво послушне и безобзирне, па макар приказивали да то раде у мом интересу". Толико смелости, сматрамо да га не би убило.
Ђорђе Милановић, кандидат СПС-а, могао би да истакне своје пуно значајније искуство у руковођењу предузећима и људима у односу на свог противкандидата. Ђорђе је руководио једним јавним предузећу, сада руководи ЈКП Водоводом. Али он то не чини. То му може служити на част. Могао би, ипак, да наведе у чему се не слаже са начином на који је град вођен у протекле четири године. Да ли би то онемогућило наредну коалицију са истим партнером?
Ђорђе би макар могао да се у приказивању свог програма мало дуже и конкретније задржи на Северној обилазници око Ваљева, бесплатним уџбеницима, прибором и ужином за све основце на подручју општине (града), на обнови домова културе и апотека у селима. Те га ставке разликују од програма његовог противкандидата. Конкретизацијом тих питања Ђорђе би нас можда уверио да је озбиљно промислио та изузетно важна питања и да зна начин како да се она и остваре.
Биће штета ако то младићи не могу или немају смелости да ураде. Ако мисле да није потребно да то ураде. Један од њих ће по свему судећи постати градоначелник. Политика је и суров посао. Ако се не наметнете ви, наметнуће се други вама. Па макар били и градоначелник. У том случају то је као храна без укуса. Не прија.
Мијо Стојкановић
.