У Ваљево су самим крајем осамдесетих и током деведестих година долазили опозициони прваци да одавде упуте поруке Србији. Вук Драшковић, Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Драгољуб Мићуновић, Весна Пешић нису долазили у Ваљево да хвале власт. Напортив упућивали су јој општре критике.

Било је време када је председник Српске радикалне странке  Војислав Шешељ на митинзима у Ваљеву и на програму Радио Ваљева говорио врло непријатно о брачном пару Милошевић. Нико од представника СПС-а, а камоли председник општине, није излазио са званичним саопштењима. На говоре опозиционих првака одговарало се евентуално у оквиру конференција за новинаре или на радијским и ТВ емисијама, ако их се о томе питало.

Чак и када је 1995, после потписивања Дејтонског споразума, Ваљевац Предраг Вулетић, председник Либералне странке, на конференцији за новинаре  тражио да се Сл. Милошевићу забрани повратак у земљу, а лист "Напред" то пренео као сваку политичку информацију, тадашња власт није изашла са званичним саопштењем. А тада су биле у држави теже прилике, а СПС  већ није био јак као што је то данас СНС.

Само је покојни Станко Јешић, тада председник ОО СПС-а, пре једног састанка у општини казао, не љутито већ више разочарано и резигнирано, тадашњем уреднику "Напреда" Стевану Ћирићу: "Па зар таква вест треба да се нађе у "Напреду? Пишете људи о шефу државе. Ви сте локални лист, имајте то на уму".

Стеван Ћирић је био мудар и искусан човек. Знао је да се та вест омакла, да се догодио пропуст, па је само рекао: "Хајде, молим те, не треба дизати буку, сваког чуда за три дана доста. Колико видим држава се није срушила". И на томе се та епизода и завршила. Нити су за време владавине ДОС-а у Ваљеву писана жучљива саопштења када је Т. Николић оцрњивао    "досманлијску" власт свуда у Србији па и у Ваљеву.

Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде и његова заменица Мариника Тепић у Ваљеву су се понашали као што се опозиција и понаша. Критиковали су власт и обећавали да би они повећали плате за здравство, просвету, полицију, војску, тамо где држава то може да уради. Повећали би субвенције сељацима, а за оне који имају преко 65 година а немају никаквих примања обезбедили би по 100 евра месечно.

Међутим најавили су и законе о пореклу имовине носилаца власти, као и закон о лустрацији.  Међутим једно је бити опозиција а друго власт која има задатак да води државу и решава проблеме. Питање је шта би од свега реченог Драган Ђилас успео и хтео да испуни.

Међутим Гр. Одбор СНС и сам градоначелник Гојковић, који формално није члан СНС, нису чекали и оклевали: Ђиласа, који је био градоначелник Београда, окривили су да је суровом приватизацијом уништио целокупну привреду Србије, да би прекинуо изградњу пута до Непричаве, а он је рекао да је добро да се пут гради. Поменуо је, међутим, увећање трошкова изградње. Потом  да би изјурио инвеститоре из Ваљева. Паре од иградње пута би стрпао на свој конто. А да има и мало морала и части не би никада ни дошао у Ваљево, јер су Ваљевци показали да га не желе. Скупио је само двадесетак присталица, па су сви могли стати под једно дрво, писало је у саопштењу Гр. СНС

Међутим, то није био митинг, већ пре свега конференција за новинаре. Од грађанства ко је дошао био је добродошао.

Градоначелник је додао да је крајње чудно да се политичар који хвали Ваљево не може сетити да ли је шта урадио за наш град. Као градоначелни Београда, мислимо да треба имати на уму, Ђилас је био дужан да пре свега ради за Београд а не за Ваљево.

У саопштењима је писало и да се Ваљево незаустављиво развија захваљујући доброј политици СНС-а и подршци Владе Србије и посебно председника Вучића. И то је у реду да напредњаци и градоначелник имају такав став. Али вишепартијски систем подразумева опозицију која има право да другачије и супротно мисли од  руководства владајуће странке. Не можете је из тешке артиљерије здушно и хорски нападати чим проговори.  

Овде чак није најважније како је шта речено, већ сама намера да се политички противник затуче чим подигне главу. Ми смо и у једном од прошлих текстова констатовали да се снагом и силом не може баш све. Да се мора мислити и о мери, мислити о учвршћивању и унапређивању демократије, подстицати толеранцију и помирење међу људима, а не само мислити о броју гласова без обзира на то у каквој је атмосфери стекли.

Наш портал чак није ни извештавао са тог догађаја. Сматрали смо то уобичајеним опозиционим наступом. Истог дана смо видели снимак тих обраћања. Овде се ради о промени политичког понашања и самим тим прилика у Ваљеву, у односу на  време за које кажемо да је било, и јесте било, тешко и опасно за грађане: хиперинфлација, санкције, мобилизације, увећан криминал, ниске плате, одсуство наде да ће се прилике променити. А Ваљево је и у таквом времену нашло начина да буде толернтније и мање опасна средина у односу на већи део Србије. Сматрали смо да то треба да констатујемо.

Мијо Стојкановић

.