Три су одлике синоћњег концерта испред Дома културе: концерт је био одличан, озвучење скоро савршено, јер се све јасно чуло а музика није пробијала главу. На градском тргу, рецимо, концерт се није чуо. И публике је могло бити мало више, с обзиром о коме се ради и да је концерт, као и све на Тешњарским вечерима, био бесплатан.

Бајага и Инструктори постоје 37 година. Сам Момчило Бајагић има још шест година каријере у Рибљој чорби. Он је још са 19, 20 година показивао завидан ауторски таленат. Након толико година тај таленат је резултирао великим низом изузетних песама.

Бајага је сигурно знао да су Тешњарске вечери један шарениш па се одлучио за брже и нешто, условно говорећи веселије песме. Ми смо стигли на извођење Лепе Јане, рибареве кћери. Онда су се рећале: Са друге стране јастука, 20. век, Верујем не верујем, Живот је некад сив некад жут, Моји су другови, Тишина, Дарија, Хајде Боже буди друг, Плави сафир...На овој последњој песми- неправедно оклеветаној од стране неких угледних рок критичара као површној и склепаној, недостојној дотадашњег Бајагиног стваралаштва - концерт се позитивно преломио. Уз ту песму руке су се масовно подигле, телефони су засветлуцали, а публика је песму заједно отпевала са Бајагом. И та је атмосфера потрајала до самог краја концерта.

Тај бржи, условно весели ток концерта само је ретко прекидан баладама као што су Руски воз и Римљани. На Римљанима се сагледао сав проблем дела публике неспремне за овакав концерт. Људи су одлазили и окретали леђа бини, разговарали су и пили пиво, телефонирали. Уз стихове као што су: "Старо се царство простире од планина са истока до далеких морских хридина, Чувари далеких граница јављају преко гласника, да су јужна племена ратничка стигла испод зидина И све је мање Римљана а све је више Варвара - то никако није прилично. Ствар је спасило оних неколико стотина најприврженијих тик уз бину који су све време били свесни чему присуствују. И тако су се и понашали, предано и са заносом.

Бајага и Инструктори су овацијама публике враћени на бис. И поштено су се одужили. Уследила је најпре, по мишљењу потписника овог текста, најбоља Бајагина песма "Откад тебе волим". На овације  Бајага се публици захвали дубоким наклоном и с руком на срцу. То исто је учио и према клавијатуристи Александру Локнеру који је направио прецизан и танан увод у песму. Уследила је "Зажмури" и на крају на сваки начин снажна порука "Само нам је љубав потребна".

"Тешњарским вечерима" се приговара да су концепт без концепта, да је у "господском" Тешњару превладала "сељанија", а да је за то време у граду више брђана него калдрмаша. Бајага и Инструктори су учинили да је макар синоћ у граду било више  Римљана, а да су Варвари успели да се прилагоде цивилизацији са водоводом и канализацијом, великим говорницима и мислиоцима, Римским правом и крвожедним играма, као новинама које су се тада звале Анали.

Мијо Стојкановић

.