понедељак, 08 октобар 2018 10:54

Отопљавање ледених брегова

Napisano

 

Повод за овај текст налази се у честим телевизијским репортажама о паметној, лепој и пристојној деци која живе у очајно сиромашним условима. Често нам стижу позиви да слањем СМС порука помогнемо лечење неког тешко оболелог детета. Да ли је наша држава толико слаба да не може да ублажи несрећу тих људи. Могу ли наши изузетно богати људи да покажу мало више саосећања према њима?

 

Има томе како се у Ваљеву на једној трибини говорило о некадашњем задужбинарству. Историчар Предраг Марковић казао је тада да данашњи богати људи, за разлику од некадашњизх, нису ради да одвоје колико је  црно испод нокта да оставе народу задужбину по чему ће их помињати потоња покољења. Бивши председник Тадић позивао је својевремено наше богате људе да се удруже и направе један мост. Врло су се енергично оглушили о тај позив. Ако већ не подижу мостове и друге грађевине потребне народу, могли би значајније помоћи сиромашнима и лечењу болесне деце.

 

Проф. на ВИПОС-у у Ваљеву Бранко Матић, написао је својевремено један текст, а одржао је у библиотеци и предавање, шта су некадашањи богати људи у Србији оставили  свом народу. Пренећемо део тог текста као подсетник за размишљање. Не мислимо тиме да било кога прозивамо за помањкање солидарности. Можда они који могу заиста помажу, али то не шире на сва звона. Да је срећом тако, очајно сиромашних међу нама, а посебно је болно када су то деца, било би много мање. 

 

Сава Поповић Текелија (1761-1842) у Пешти је 1838. године основао задужбину Фонд Текелијанум за школовање српских ђака и студената Фондација им је обезбеђивала смештај, исхрану и стипендију. Од 1838. до 1914. године у Текелијануму је боравило и школовало се око 350 ученика и студената.

 

Илија Милосављевић Коларац (1800-1878) оставио је сву своју имовину као задужбину у два фонда: Фонд за српски универзитет - Универзитет Илије М. Коларца и Књижевни фонд Илије М. Коларца. Вредност Коларчеве књижевне награде 1940. године била је по износу једнака вредности Нобелове награде за књижевност.

 

Капетан Миша Анастасијевић (1838-1885) био је велики добротвор српског народа дајући новац за разне ствари:ондашњој Великој школи поклонио је велелепну зграду у којој је сада ректорат Београдског универзитета.

 

Никола Спасић (1838-1916). Средствима његове задужбине , која је 1939. имала за три одсто већи капитал од Нобелове, изграђене су болнице: у Београду 1935. године, у Куманову исте године и Крупњу наредне године. Дом за изнемогле и сироте грађане подигнут је у Књажевцу 1935.

 

Поред тога Никола Спасић је одлучио да свој целокупни капитал стечен кроз велетрговину, готово искуључиво реализовану у Србији, завешта за општу корист и развој важних области друштвеног живота.

 

Радован Лазић (1835-1884), трговац из Ваљева, био је старешина терзијског еснафа, одборник и председник ваљевске општине и њен посланик у Великој скупштини Србије. Донео је разне одлуке значајне за живот Ваљева: забрана беспосличарења и пијанчења за радних дана, организовање јавних радова које су обављали прекршиоци претходне забране, садњу дрвећа у улицама, изградња школске зграде и сл. Године 1875. основао је Ваљевску штедионицу и био њен председник до смрти. Књижевни фонд је основао 1838. За његов рад написао је правила и обезбедио почетни капитал од 10 000 динара у Сребру.

 

 

Мијо Стојкановић

 

 

Pročitano 1172 puta Poslednji put izmenjeno понедељак, 08 октобар 2018 11:46

Ostavi komentar

перископ

 

  • Лидија Стојкановић, селектор
    0 02. јун 2019.
    Лидија Стојкановић, селектор
    0 02. јун 2019.
    Након што је 14 година била фудбалска репрезентативка, пошто је на Исланду остварила успешну фудбалску и тренерску каријеру и када…
    0 02. јун 2019.
  • Ухапшен насилник
    0 29. новембар 2019.
    Ухапшен насилник
    0 29. новембар 2019.
    Припадници Министарства унутрашњих послова у Ваљеву ухапсили су Р.М. (1967) из Ваљева, због насиља у породици. 
    0 29. новембар 2019.
  • Поражени не могу бити победници
    0 03. јул 2016.
    Поражени не могу бити победници
    0 03. јул 2016.
    Ми смо у времену када политика још увек има превелики утицај на наше прилике, да не кажемо животе. Због тога…
    0 03. јул 2016.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    1 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    1 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    4 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    4 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    1 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    1 30. децембар 2016.