И поносно се деле и објављују статуси на друштвеним мрежама о томе колико је вредно и битно да сачувамо НАШЕ. И пишу се и певају песме на ту тему. И воде дискусије.

И чврсто верујемо да смо коначно постали средина у којој се брине о НАШЕМ.

А онда у продавници видимо петогодишњака који у мамину корпу најпре стави увозну чоколаду. И маму која прећутно крене даље.

Тада схватимо: ЧУВАЊЕ ДОМАЋЕГ не почиње рекламним спотом. ЧУВАЊЕ ДОМАЋЕГ не почиње сајмовима, изјавама у медијима, причом о сигурности и квалитету наших произвођача.

НЕ. ЧУВАЊЕ ДОМАЋЕГ почиње од једног поподневног разговора у кући. Разговора реалног родитеља и знатижељног детета.

Разговора о томе да домеће значи СРБИЈА. НАША СРБИЈА.

Да ДОМАЋЕ значи НАШИ ЉУДИ.

Да ДОМАЋЕ значи НАША ЊИВА, НАШЕ СУНЦЕ, НАШЕ ПЛАНИНЕ и НАША СЕЛА.

Да ДОМАЋЕ  значи СВЕЖЕ.

Разговора који се наставља испред рафа у продавници, и показивања НАШЕ ЧОКОЛАДЕ, НАШЕГ КРЕМА, НАШЕГ ХЛЕБА, МЕСА, МЛЕКА, ЈАЈА.

У овој причи нема места о подели на трговине и брендове. Једини критеријум је да производ значи СРБИЈУ.

Ако децу научимо да и наша земља има КВАЛИТЕТ И ВРЕДНОСТ - велики корак је направљен.

Није све што увеземо лоше. Али свакако није ни све што увеземо боље од нашег!

И никад није рано да деци ту лекцију почнемо да причамо...уколико заиста желимо да се и код нас ДОМАЋЕ ОДОМАЋИ.

Бојана Перић, директор маркетинга предузећа "Еуропром"

Напомена: Текст садржи маркетиншке поруке.

.