Недавно, на изласку из Дома културе, био сам врло званично поздрављен са: добар дан. Подигао сам поглед да разазнам коме припада тако званичан и отуђен глас и препознао сам младог актуелног члана Градског већа. Једно време је млади функционер био члан Радио Ваљева, и тада и годинама након тога  јављао се љубазно и предусретљиво. Откуда овај коперникански заокрет.

Гласови оних који су због пандемије изгубили посао или трпе стварно сиромаштво, најслабије се чују. Зато: "Господе, спаси наше голубове и сиротињу, јер богати се и онако за себе побрину".  Извештај за 23. март каже:

Због онога што желимо да кажемо, најпре дубок пијетет за све преминуле од коронавируса, као и за преминуле од других болести. Само, та кукњава како смо "прсли", како ћемо полудети што не можемо у кафиће, на море и на зимовање, како се због изолације распало толико пријатељстава и бракова, делује помало површно, размажено и помодарски.

У Ваљеву ћемо за две до три године изградити све оно што је деценијама било пропуштено да се уради: довешћемо сигурно једног великог инвеститора, изградићемо гасовод, реконструисати болницу и електро мрежу, урадити три пречишћивача отпадних вода. Ово је председник Србије Александар Вучић рекао данас на обуласку радова на путу од Иверка до Лајковца.

Највише је награђених у области медицине и хуманнитарног рада, што је и раумљиво у години пандемије. За привреду, пољопривреду, архитектуру  и науку међу младима није било предлога, па ни награда. Само је Драгомир Виторовић, одборник и пољопривредник запитао: "Да ли је ко шта јео у протеклој години? Ко је ту храну произвео? Било је још неколико варница.

Код Бородина је 1812. руска војска победила Наполеона. Са том битком се с правом упоређује Колубарска битка. Зато ће  Мионица, по угледу на Бородин, подићи Кућу Колубарске битке. А чувену "Кевића кафану" претвориће у етно кућу, да ученици Угоститељске школе ту уче да спремају дивчибарске специјалитете.

Руски религиозни мислиоци(Соловејв, Берђајев,Шестов...) сматрали су да се и природа мора обоготворити. Неприхватљиви су за човека трагични земљотреси, урагани, поплаве. Твар ће се обоготворити тако што ће се човек у потпуности христијанзизовати, сматрали су они. Да ли је природа потпуно равнодушна на то што се нама збива. "И, парадоксално",  све је лепша што је мање људи тамо где су села, ливаде, шуме". Тако је говорио песник Добрица Ерић. А извештај о пандемији за јучерашњи дан каже:

После бомбардовања 1999. године један поштовалац Радио Ваљева казао је на улици потписнику овог текста: "Ви сте три пута најављивали крај бомбардовања, што се тада није догодило. Не љутимо се на вас, напротив. Ви сте то чинили на основу изјава и наговештаја разних светских моћника и из најбоље жеље да бомбардовање престане. Када је корона у питању, нажалост, нема ни наговештаја могућег краја.

 "Млади људи су изменили Баир. Ми, старији Цигани, желимо да имамо, да се покажемо, да се закитимо златом. Наши млади хоће да се школују, да заврше факултете, да путују. Тренутно четворо студената са Баира завршавају најпрестижније факултете у Београду.  Баир се изменио, али припадници већинског народа то нису приметили. О нама се и даље мисли као о нерадницима, лоповима, прљавима".

Код моста који из Насеља Миливоје Бјелица води према болници Љубостиња је болесно мутна, устајала и закрчена страим џаковима и комадима одеће. Та слика на ружан начин говори о свима нама: од Видрака, руководства града до широког круга грађана.