Након сусрета с тим хладним и званичним тоном присетио сам се текста утицајног хрватског писца Миљенка Јерговића, врло присутног и у српској културној јавности, о првој литургији Његове светости патријарха Профирија, пошто је изабран на то место. Литургија је одржана у православном храму у Загребу, дан пошто је преминуо градоначелник Загреба Милан Бандић.

Патријарх је у оквиру беседе говорио о преминулом градоначелнику Загреба, па ми преносимо цитат који је навео Миљенко Јерговић: "Без улажења у политику, јер то нам није својствено а и не разумемо се у то, дужни смо да кажемо да је покојни градоначелник био пријатељ православних Срба и свих људи града Загреба и шире од тога, али и мој лични пријатељ. Молим се Богу за спокој његове душе и нека му Господ подари Царство небеско и живот вечни"

Јерговић у свом тексту додаје да је истинито и тачно да је Бандић био пријатељ православних Срба у Загребу и да је он чинио све да се  са сваким спријатељи. "С друге стране човек много дубљи и неупоредиви образованији од њега, митрополит Порфирије, за седам својих година у Загребу чинио је то исто. Покушавајући да изведе своју заједницу из гета у коме је обитавала много дуже од ових задњих 30 година, али и да помогне граду да се ослобопди предрасуда према људима из гета. Порфирије је склапао пријатељства с нечувено широким кругом људи.

Овде је акценат на томе да су и покојни градоначелник Загреба и митрополит а садашњи наш патријарх ширили круг пријатељства око себе Потписник овог текста имао је прилику да види како то у кратком временском периоду чини покојни градоначелник Загреба, пре две године у Бајиној Башти где је био кум на венчању једне своје сараднице. Венчање са младим човеком из Бајине Баште обављено је наравно у православном храму.

Шта раде наши ваљевски политичари. Они се плаше да предусретљивошћу и љубазношћу, и ширењем пријатељства око себе, придобијају шири круг људи за своју политику, за своје одлуке и поступке и за себе као личности.

Насупрот томе они преко ноћи заузимају хладан и неприступачан став према дојучерашњим добрим познаницима, хотећи тиме да им поруче како им ови не требају, како су они сада као функционери у вишој сфери у коју дојучерашњи познаници не могу имати приступа. Тако се изолују, погубно сужавајући простор свог утицаја.

Поменути млади функционер није изузетак. Напротив сасвим су ретки другачији изузеци а руку на срце ипак их има, који су се понашали и који се понашају другачије. 

Лишавајући се ширења утицаја преко пријатељства у свом непосредном окружењу, наши политичари постају потпуно зависни од воље својих виших страначких структура. Делом и то има удела што ниједан ваљевски градоначелник после 2000 - није обновио мандат, чак и када је његова странка задржала власт, као што сада имамо на делу.

Придобијати а не одбијати људе. То је стара проверена истина.

Нама се чини да актуелни градоначелник разуме ту истину. Можда он по својој природи и не може да буде горд, неприступачан и хладан  према људима. Ако смо у праву препоручили бисмо градоначелнику да не потцењује и не малтретира мекшу страну своје природе.

Нама се такође чини да од некадашњих градоначелника да др Јован Томић и данас ужива подједнаку срдачност и поштовање, као и у време пре него што је обаљао ту престижну и истовремено незахвалну функцију.

На питање свог професора Ненада Кецмановића чиме у животу намерава да се бави, један млади судент Факултета политичких наука одговорио је: Желео бих, професоре, да уђем у политику.

"Не секирај се", одговорио је професор. "Бићеш временом изабран. Само пази како ћеш се, када то прође,  јављати пријатељима које си имао пре него што си ступио на функцију и функције".

Мијо Стојкановић

.