По поузданом сведочењу учесника у збивањима тог времена, Душан Михајловић је као председник општине Ваљево на крају крајева све битне послове морао да обави сам. Михајловић би наравно најпре сазвао најближе сараднике и директоре тадашњих већих предузећа и изложио би им идеју о неком важном послу, којих је тада, као што знамо, било прилично. Договорили би се, поделили начелна задужења и растали се у добром расположењу, пуни ентузијазма. После одређеног времена Михајловић би их све телефонски подсетио на њихова задужења и на крају узео све у своје руке и главни посао обавио сам. Те чињенице, за коју не кажемо да је добра и пожељна, мора да буде свестан сваки градоначелник који намерава да ауторитетом руководи градским пословима и коме је стало да нешто и уради.

Тако да све те високопарне речи, написане с јасном дозом згражавања, о повећању броја чланова Градског већа са девет на 11, о праву градоначелника да именује помоћнике и стручњаке за поједине области, и о потписивању уговора о издавању под закуп некретнина у власништву града, не погађају суштину. С тим што сматрамо да има основа предлог да би требало прецизирати у којим областима градоначелник именује стручњаке и да то најпре прође кроз Градско веће.

Ако је до  помоћника градоначелника, ми мислимо да ова двојица младих људи тешко да ће моћи дати ауторитет тој функцији. Као  што ни она друга двојица у скупштини немају довољно ни речитости  ни знања ни суптилности да објасне владајућу политику, нити да се адекватно супротставе малобројним, али искусним,  образованим и речитим представницима опозиције. Али то је унутрашње питање владајуће странке.

Проблематичније је што ми још увек не знамо на шта се обавезала нова ваљевска власт и шта ми можемо од ње да очекујемо. Ми смо писали о неопходности да градоначелник одржи један програмски говор. У сваком случају када дође време ми ћемо домете ваљевске власти процењивати кроз три области: функцуионисање јавних предузећа и изградња инфраструктуре, повећање броја запослених и подизање свеукупног нивоа праведности или стварање атмосфере у којој ће човек веровати да му је довољно оно што зна, шта може, као и да ће му поштење, култура и добар карактер помоћи, а не одмоћи.

Када је у питању инфраструктура и деловање јавних предузећа ту наша власт има најмање проблема, чак се може и похвалити. Урећене су  Карађорђева и Синђелићева улица, парк на Јадру, порушени и оштећени мостови, ради се кружни ток код аутобуске станице, биће уређена Душанова улица...

Са повећањем броја запослених ће ићи, колико видимо, знатно теже. Зато што је заиста тешко доћи до инвеститора, не само када су Ваљево и Србија у питању. Али високи представиници ваљевске власти некако сматрају да то и није првенствено њихов посао. По формалним надлежностима и није, републичка влада одговара за свеукупно, па и привредно стање у држави, али људи очекују од своје непосредне власти да се потруди и смањи њихову егзистенцијалну неисгурност и забринутост. Почетком 2000-тих, док се још понеко бунио и штрајковао, радници су долазили под прозоре градске, а не републичке власти.

Ми знамо да наша власт мора да се бори  за интересе Ваљева пред мање-више равнодушном републичком бирократијом, да има довољно горућих и хитних послова, али улога власти ће бити непотпуна, ако се не потруди да поради на побољшању атмосфере у којој живимо. То значи труд на томе да престанемо да размишљамо кога познајемо, како да дођемо до Гвозденовића и Јеремића, како да се упишемо у странку, а да не будемо баш последнњи члан по значају; већ да мислимо ко смо ми сами, шта треба да знамо, шта можемо, како да најбоље реализујемо то што знамо? Једноставно како да поштено добијемо и како да искористимо прилику?

То, такође, значи, да власт треба да пронађе време и начин, да охрабри здравствене и просветне раднике, судије и тужиоце, службенике, менаџере и оно мало радника, да дају најбоље од себе поштујући племенитост своје професије; да  тиме помогну граду и људима, а да ће то бити примећено и на одређен начин цењено. Јер, као што је  говорио још Платомн, држава, ако своје поданике не чини бољима него што јесу, нема разлога ни да постоји. А Емир Кустурица је рекао да се у нашим градовима, међу људима, већ води прави рат, само што им то још нико није објавио преко телевизије. 

Грешка је чекати да се скоро сви запослимо, да направимо сва потребна обданишта, асфалтирамо сваки метар сеоских путева (кад би да Бог да се то и догоди), па тек онда радити на побољшању атмосфере око нас. Максим Горки: Човек, то није само бити сит.

 Да ли наша власт има свест, храброст, способност да поради и на томе? Ако има и ако се потруди тек ће онда на прави начин бити власт Града Ваљева. 

Мијо Стојкановић

.