Добро је да Крушик и Горење помало повећавају број радника. У та два предузећа сада укупно ради око 3 500 људи. Крушик константно помало повећава број производних радника, а Горење ће верујемо у блиској будућности реализовати нову фабрику са 300 запослених.

Но, то је допринос републичке владе који је, наравно, добро дошао. Градоначелник је пред изборе обећао озбиљан труд на повећању броја запослени. План је формирање нове градске зоне, испод некадашњег Стефила, према Београду. Индустријска зона ће обухватати 20 хектара земљишта. Требало би да буде завршена у току мандата ове власти, па тако опремљен простор да се прода зауинтересованим улагачима, који би за почетак запослили, макар коју стотину грађана Ваљева.

Други циљ је повезивање са аутопутем у Непричави, добрим, одговарајућим путем. Тиме би се свакако повећала фрекфенција послова са Ваљевом. При томе је свакако овај посао изгледнијији ако би се определили за јефтинију варијанту пута која би коштала око милијарду динара.

Уређене и улепшане Дивчибаре, а на челу тог тима је лично градоначелник, допринеле би не само градским приходима, већ и укупној привлачности Ваљева.

Градоначелник би могао да реактивира властиту идеју о помоћи ваљевским привредним предузећима да се стабилизују и приме нове раднике. Ту је идеју градоначелник износио у време свог опозиционог деловања, али је та идеја била наишла на очигледну сагласност и знатног броја тадашњих одборника власти, СПС-а, и других одборничких група.

Не знамо колико је тренутно изводива идеја да се помогну домаћини "живих" газдинстава да укрупне своје поседе, па да потом запосле по два, три радника. Градоначелник је након победе и о томе говорио, па је ваљда знао шта је оствариво а шта не.

Неопходно је да се градоначелник  избори за конструктивну атмосферу за ове послове. Ако буде окружен празним простором, равнодушношћу, па и широм опструкцијом, тешко да ће све ићи на пожељан начин. Поготово када још није јасно с каквим потенцијалима заиста располажу помоћници и да ли је заменик увек сарадник или је у фазама конкурент са не малим амбицијама.

У стварању конструктивне атмосфере градоначелник би могао да позове на разговор и саветовање своје претходнике, што је непосредно после победе и најавио. И да нађе времена да са осетљивошћу посматра збивања и људе око себе. 

Говоримо о хлебу, о егзистенцијалним питањима. Млади духовито говоре: Дајте нам хлеба и Wi - Fi (бежични интернет). Али људима треба и идеја која би их подстакла.  Могли би се залагати за град у коме ће људи бити уважавани као достојанствена бића, где постоје правила која се поштују,  где човек није број који се сабира када треба, а потом  се брише. Може ли Ваљево да каже ту нову реч Србији? Било би лепо да то желимо.

Мијо Стојкановић

.