После 150 година нисмо нимало лоши. А имамо све услове да будемо у врху републичког здравства. Болница је данас технолошки сасвим солидно опремљена. Болница данас има 220 лекара и 740 медицинских сестара. Важно је сачувати и ојачати кадровску базу. Када више не буде први човек Ваљева градоначелник ће се сигурно вратити у Ваљевску болницу.
Ово су поруке са синоћ одржане Свечане академије у част великог јубилеја, 150 година постојања Ваљевске болнице. Шта је значила Ваљевска болница и шта је данас, говорили су директор др Зоран Ђурић, градоначленик др Слободан Гвозденовић, председник Српског лекарског друштва проф. др Радоје Чоловић и државни секретар у Министарству здравља Ференц Вицко. У публици су били лекари и други запсоелни у Општој болници, као и грађани. Све укупно мало их је било за овако важан јубилеј, око 200 људи.
Директор Ђурић (на фотографији) је казао да је болница данас савремено опремљена установа са око 1300 запослених: 220 лекара и 740 медицинских сестара. У болници раде доктори наука, субспецијалисти, специјалисти, примаријуси. Болница има компјутеризовану томографију, апарат за магнетну резонанцу, као и низ других важних апарата. Већ три године веома успешно ради одсек за потпомогнуту биомедецинску оплодњу, лапараскопска хирургија је међу најпрестижнијим у земљи, ангиосала је већ стекла велико поштовање пацијената.
У овој години, после одобрења Министарства здравља, примљено је 11 лекара, четири више медицинске сестре и 11 медицинских сестара. На специјализацију је упућено осам, а на субспецијализацију пет лекара.
У блиској будућности Општу биолницу очекује реконстзрукција свих објеката. Директор Ђурић је казао да ће очување јаке кадровске базе бити најважнији задатак садашњег руководства болнице.
Градоначелник Гвозденовић је подсетио да је Ваљевска болница положила најтежи испит у време Првог светског рата. То смо сазнали читајући Време смрти Добрице Ћосића, наш "Рат и мир". После Првог светског рата Ваљевска болница је утврђивала свој велики углед, највише захваљујући др Владимиру Поповићу, директору болнице у то време. Др Поповић је обавио око 20 000 операција. Носилац највиших ратних одликовања, др Поповић је страдао после Другог светског рата од руке комуниста. Као и војвода Петар Бојовић, подсетио је градоначелник. Он је посебно истакао улогудр Владимира Влајка Ђуровића у утврђивању стручности и угледа у Ваљевске болнице. Др Ђуровић био је и оснивач Медицинске школе и крајње је време да једна улица у Ваљеву понесе његово име, казао је градоначелник. Узгред, он је најавио да ће се, када више не буде први човек Ваљева, сигурно вратити у своју матичну кућу, Ваљевску болницу.
Председник Српског лекарског друштва проф. др Радоје Чоловић казао је да се Општа болница у Ваљеву по многим сегментима приближава терцијалној здравстевној улози. Др Чоловић је подсетио да је 1867. године, када је донета одлука о оснивању окружне болнице у Ваљеву, у Србији било свега 20 болница, цивилних и војних. Он је истакао велики доприонос и првог директора војне болнице у Ваљеву др Јордана Стајића, др Владимира Ђуровића и др Јована Мијушковића, који је нажалост после Другог свестког рата стрељан.
Државни секретар у Министарству здравља Ференц Вицко, прецизирао је будућа улагања у Ваљевску болницу. Биће реконструисани сви објекти болнице, тако да се у наредних 10 година неће морати ништа улагати. Министарство жели да здравствене услуге буду на високом нивоу, без обзира да ли се пружају у дому здравља, општој болници или на угледној клиници. Наше се здравство значајно померило набоље: 2014. године били смо на претпоследњем месту у Европи. Ове године померили смо се за 12 места.
Милан Ђурђевић, вођа рок бенда "Неверне бебе", и овог пута је дозаао да у родном граду жели да подржио оно што је најважније и највредније у родном граду. Са две певачице бенда извео је песму Далеко је бог.
Мијо Стојкановић
.