Сарадник је питао да ли је Ваљевска ИСКРА под присмотром? Показао је при томе текст у одређеној Ревији, с којом, рекли смо, да више нећемо полемисати. Одговорили смо како сматрамо да Ваљевска ИСКРА јесте под присмотром. Јер, не могу се наћи новине у Србији, то сигурно знамо, људи се чуде када им испричамо шта се код нас дешава, којима се будно и на злоћудан начин прати и јавно бележи свака промена, свака омашка, сваки пулс. Једноставно неко не може без тога. И шта се ту може. Осим да се сачува самопоуздање и ведрина духа.

Добро, можемо се правити да је све у најбољем реду. Само ће у таквој несмиљеној атмосфери страдати за почетак ваљевско новинарство. То је погодно тло за формирање несигурних и упла- шених епигона, а не осетљивих, слободоумних и поштених новинара.

Једном ће се испоставити да су поред зграда у једном граду битни и односи међу људима. Једном ће неко, у предизборној кампањи, говорити грађанима да је важно подићи ниво праведности и поштења у градској заједници људи, па надаље и навише. И биће спреман да се заложи за то. И те ће речи једном пасти на плодно тло.

Само ради илустрације, без позивања на било какву сличност: После октобарске револуције један значајан француски социјалиста дошао је у Москву и желео да се сретне с писцен Николајем Гумиљовом. Писац је одбио сусрет. Политичар је инсистирао и Гумиљов је, ипак, прихватио сусрет. На питање зашто га је избегавао угледни социјалсита је добио одговор да је он у СССР дошао припремљен да види лажну стварност кроз коју ће га домаћини већ провести. И о томе ће касније писати у левичарским француским новинама. ''А ми смо од револуције очекивали да поправи односе међу људима, а не да их погорша и учини вучјим'', казао је писац.