Дајана духовну поезију пева од пре осам година. Наступа заједно са супругом свештеником Николом, у групи "Нектарија". За себе каже да је једина кћи а средње дете. Сестра два брата. Једина снаха.  Мајка троје деце. Рођена у Хрватској пре четрдесет зима. Живела у БиХ до избијања рата 1992. године. Најдуже живи у Ваљеву. Најмирније се осећа у најлепшој порти Цркве Св. апостола и јеванђелисте Луке у Бабиној Луци.

Који је најлепши комплимент који сте добили?

После наступа у Будимпешти пришла ми је госпођа (испоставиће се веома компетентна) и рекла: Нити ви савршено певате, нити ваш супруг савршено свира гитару, али то што вас двоје заједно радите је - савршено.

Како сте одговорили на тај комплимент?

Захвалила сам се. Потврду коју сам тада доживела призовем када год се осетим несигурно пред наступ. Озари ми лице присећање, ево, и у овом тренутку.

Који је најсрећнији дан у вашем животу?

Када сам упознала супруга, родила децу; када сам добила прво признање за поезију. Богу хвала, много пута сам била срећна.

Шта вас покреће?

Људи. Судбе. Таленти. Вера у Бога. Нада да то што стварам има смисла. Покреће ме благослов и поверење оних којима верујем.

Да вас задеси баш велики новац како бисте га потрошили?

На започете и жељене пројекте, на дечја школовања и потребе, сређивање дома, на неко лепо поклоничко путовање, куповину поклона и наравно на помоћ потребитима. И на једну лепу брвнару с погледом на море, за сумирање успомена, тиховање и поезију.

Ко вас је последњи пут баш импресионирао?

Један глумац који се без обзира на улоге и славу није погордио и прихватио је снимање мојих прича о страдању српског народа у НДХ; драматург који је добио велику награду, а моли се Богу и негује скромност. Младић који је врхунски гуслао "Небеску литургију" у порти наше цркве. Једна Валентина која ми се захвалила када сам је питала да помогне у реализацији песме о Светом Сави, а она то, прихвативши, назвала њеном срећом и благословом. Једна вила Лидија која живи да би своје поделила са потребитима. Моја мајка, дипломирани оптимиста, која учи и у седмој деценији и неуморно ради. И многи мали и материјално слаби, али духом стамени и истрајни у љубави и трпљењу. Забрдичанка Јелена Грбић која духовним борбама војује над телесним потешкоћама. Има их...много ме инспиришу.

Чиме сте били највише разочарани? Ко вас је разочарао?

Било је и тих тешких и горких искустава, али се увек потрудим да дам предност онима који су ме очарали. Важно ми је што сам способна да брзо опростим и да заборавим. Али не заборављам каква ја не бих смела постати. И како требам поступати, нарочито када је ближњима тешко.

Када сте били најтужнији?

Када ми се упокојио отац. И када смо избегли из рата и годинама туговали и надали се повратку кући.

Када сте сами себи најлепши?

Када ме ћерка нацрта. Користи пуно боја. Тада имам црвени кармин, хаљину и штикле  и већа сам од куће.

Како охрабрујете саму себе?

Имаш Господа, своју децу, мужа, ближње, таленте, живот. Све ће бити како треба и у своје време.

Плашите ли се година које долазе (старости)?

Не. Волела бих да благодарна за све дочекам старост и да коначно подетињим.

Да ли су најлепше године прошле или тек долазе?

Најлепше године су сада. Увек имамо само сада, које зависи од много фактора, али и од нас понајвише.

Које три особине код људи највише цените?

Многе, али сада бих најпре поменула присебност, милост и одлучност.

Анкету осмислила Ружица Стојкановић

П.С. У четвртак, 26. јануара, Дајана  и њен супруг свештеник Никола Петровић објавиће нову песму Да Саве није.  Линк  до њиховог ју тјуб канала је:  htt://youtu.be/uzDPuvD5Gdy. Желимо им пуно успеха

.