Чак ни социјалисти својевремено са 36 од 51. одборника у СО Ваљево нису имали тако комотну позицију као што је има данашња власт у Ваљеву. Тада је СПС у Српском покрету обнове имао способне и љуте опоненете. И новинарство је било другачије него данас. У то доба, самим почетком деведесетих година, у Ваљеву је постојао значајан број образованих новинара с личним дигнитетом, који су знали правила професије и држали их се. 

Питао сам недавно поново изабраног члана Градског већа да ли зна за какав посао за мог доброг познаника агронома. Мој познаник о коме сам својевремено писао у чланку “Агрономија - уклето занимање” је пристојан, поштен човек, није тек тако прошао кроз факултет, упућен је у материју, доакзао се, додуше на кратко, и радом на терену.

Члан Градског већа је одмах знао о коме се ради. Испоставило се да је мој познаник и његов добар познаник. Рекао је да мисли о нашем заједничком познанику, али да су лоши изгледи, недавно је у “Видраку” завршен конкурс за јавне радове. “Видрак” се, као што се зна, бави одношењем смећа и прањем улица. И за дипломираног агронома понестало је места.

“Жао ми је стално мислим на њега”, каже још члан Градског већа и деловао је искрено. Додаје потом да је наш заједнички познаник осетљив, достојанствен човек, пише песме и свира гитару и не може дуго да издржи да га позлеђују. У претходном предузећу где је радио на утовару и истовару робе, такође дуго није издржао.

“Баш ме чуди”, кажем, па смо се растали као два света.

Недавно сам био на једној свадби. Тачније, домаћин је сутрадан код куће приредио поново ручак за комшије и најближу родбину. Ручак се уз музику продужио до касних вечерњих сати. Служио је само један конобар. Стално је био у покрету. Полуживао је пиће, постављао сто, сервирао храну, склањао посуђе са стола.

Био сам у прилици да замолим да му се помогне. Одбио је. Рекао је да је солидно плаћен и да може сва на време да постигне. Заиста је заслужио сваки динар који му је плаћен.

Ових дана се пуно говорило о пропусту који је наш амбасадор у Бриселу Душан Лопандић направио поводом изложбе о кардиналу Алојзију Степинцу у седишту Европске уније. Амбасадор је макар две-три седмице знао да ће изложба бити одржана а о томе нијне обавестио Министарство спољних послова Србије. Због тога је опозван. Амбасадор је написао љутито писмо министру Ивици Дачићу, што је у дипломатији потпуно неуобичајено. Министар је потом иузјавио да је амбасадор Лопандић добар дипломата, али лош организатор, па зато све ради сам. Службеници амбасаде не раде ништа, ленствују у Бриселу.  И због тога се амабасадору догодио озбиљан пропуст, па је опозван.

Ми смо у министровој изјави ухватили ту реченицу да службеници амабасаде ленствују и не раде ништа. Лепо се одмарају у престижном граду за високе плате.

Конобар је конобар; и он има породицу и мора напорно да ради да би је прехрањивао. Срећан је када има посла, знам да је у страху када ће опет испасти нешто, зато се труди из све снаге да би поново био позван на неко друго место.

Службеници по амбасадама су нешто друго: то су школовани људи, знају језике, амбасаде се налазе у главним градовима држава и тако то. Али ко им даје право да ленствују и да не раде ништа. Испада да је држава равнодушна и према конобарима и према службеницима амбасаде. Ако прве не може да растерети страха за егзистенцију, зашто ове друге, своје, не натера и да нешто раде за скупе паре. Какву то слику ствара о држави?

Мијо Стојкановић

.

Драги посетиоци,

полазимо од тога да су људи одувек имали потребу да знају шта се збива око њих, да на основу поузданих информација заузимају ставове и доносе одлуке.

“Ваљевска искра” има амбицију да читаоцима пружи поуздане информације, да их подстакне на размишљање и на усвајање вредносних ставова. Ми нисмо од јуче у новинарском свету Ваљева. Ако прелистате странице овог портала,(може ли се то тако рећи) стећи ћете увид шта смо и како смо до сада радили. Верујемо да ће то бити добра основа за будуће поверење. Настављамо тај рад, настављамо “Ваљевску искру,” на другачији, електронски начин.

Нисмо једини у Ваљеву. Ми ћемо се трудити да пишемо промишљено, истинољубиво и занимљиво.

С поштовањем,

Мијо Стојкановић, уредник “Ваљевске искре”