субота, 02 јануар 2016 01:09

Никуд не журити

Napisano

Хоће ли Грачаница (ваљевска) бити измештена? Удружење грађана ''Истинољубље'' и верници који протеклих дана нису дозвољавали да се око и у цркви манастира Светог Архангела Михаила, који народ још увек лакше зове Грачаница (ваљевска), изводе радови, не желе да манастир буде измештен, нити да буде потопљен од бране Ровни. Они сматрају да је црква Грачаница, а од 2002. године манастир, више и од храма, да је симбол трајања вере и народа у овом крају. Иако су претходници владике Милутина на епископском трону, владике Јован и Лаврентије, дали сагласност да се брана гради, а да црква буде саграђена на другом месту, владика Милутин сада је у најмању руку веома опрезан и резервисан, не само када је измештање манастира у питању, него и када се ради и о завршетку бране по предвиђеном плану, нивоа воде од 71-ог метра.

Владика је својевремено упутио и допис надлежнима где је навео и примере сличних брана у свету које су попустиле и довеле у опасност животе људи. Он је предлагао да ниво воде у брани буде нижи, како би брана била безбеднија, а Грачаница очувана на свом месту. Са својом забринутошћу и предлозима владика је упознао и највише црквено тело Свети Архијерејски сабор од кога је добио разумевање и подршку. Али црква је одвојена од државе и ставови владике и Сабора нису наравно обавезујући. Овоме треба придодати и подударно мишљење Удружења хидролога које се и јавно оглашавало. Међутим ово није ни мало једноставно питање. Држава на оба нивоа и градском и републичком може с правом да каже да је у ову инвестицију уложено много новца, да су циљеви изградње бране веома важни: дуготрајно сигурно снабдевање Ваљева и неколико других општина водом, хлађење постројења будуће Термоелектране Колубара Б у Каленићу, да су све одлуке о изградњи бране правовремено и ваљано донете, да је СПЦ дала сагласност, да је држава преко свог јавног предузећа изградила нову цркву са парохијским домом и свим другим што је потребно у Тубравићу. И то јесте тако.

Но све се може проблематизовати. Рецимо да низводне општине нису чекале воду из бране, већ су решавале питање водоснабдевања, да је термоелектрана у Каленићу још на дугом штапу, да Ваљево има и сада сасвим довољно воде, а директор водовода је изјавио да би поправком главних цеви воде и сада за потреба Ваљева било вишка. Поодавно је тада први човек општине, супротстављен политичкој групацији која је покренула идеју о брани, рекао како је та инвестиција за Ваљево Скадар на Бојани и да Ваљеву та вода не треба. Доскорашња директорица Завода за заштиту споменика културе на истом месту, за скупштинском говорницом, казала је да струка Грачаницу не сматра спомеником од великог историјског и културног значаја да не би могла бити потопљена. Хоћемо рећи да је у ово питање уплетена и политика, политички интереси, и да не можете увек бити сигурни да иза свега увек стоји истина, право стање ствари и поуздани аргументи. То онда и отвара простор не само за сумњичавост него и за разговоре.

Можда су и ова археолошка испитивања, да се утврди старост Грачанице, шта је значила за народ, па сходно томе колики јој је значај и данас, корак у том правцу. Директор Завода за заштиту споемника културе Радивоје Арсић не зна да ли би евентуално стручно утврђивање великог верског и културног значаја Грачанице нешто променило у коначној одлуци око бране. Али признаје да су подаци о Грачаници врло оскудни. Он каже да са радовима у цркву неће улазити, да не би иритирали константно присутне вернике. Који су ту и који се понашају коректно. И док држава не каже да јој је такво истраживање заиста потребно. Држава је до сада показала одлучност да ту инвестицију на планиран начин доведе до краја. Она то може учинити не обазирући се на протесте и упозорења доброг дела стручне јавности. А може, такође, организовати трибине где би обзирно још једном били изнети сви аргументи: зашто је неопходно урадити тако као што је првобитно планирано. Не треба као битан аргумент потезати рашчињеног монаха, а пренебрегнути сав онај скромни, породични свет који се окупља у Грачаници. Ако се без тога до краја спроведе намера о брани заборавиће се и потопљена Грачаница и њена одбрана од стране пожртвованих верника, али ће се и памтити. У сваком случају не би требало журити, него још једном добро ослушнути.

В.И.

Pročitano 198 puta Poslednji put izmenjeno субота, 02 јануар 2016 01:26

Ostavi komentar

перископ

 

  • Сећање: Застава Србије на Белој кући
    0 02. јул 2018.
    Сећање: Застава Србије на Белој кући
    0 02. јул 2018.
    Године 1918, 28. јула, у Вашингтону се завиорила застава Србије. Амерички народ, по одлуци свог председника Вудро Вилсона, тако је…
    0 02. јул 2018.
  • Лепота галерија
    0 28. јун 2018.
    Лепота галерија
    0 28. јун 2018.
    Сигурни смо да фотографија, на којој су Емилија Билић, директор Савремене галерије ликовне уметности у Нишу и Марија Петровић Марковић,…
    0 28. јун 2018.
  • У Двориште долазе најбољи људи
    0 27. јун 2018.
    У Двориште долазе најбољи људи
    0 27. јун 2018.
    Угледни и паметни људи у свету говоре да су данас истинска елита они који читају књиге. Пре тридесет година најбољи…
    0 27. јун 2018.
  • Хуманитарна ревија борилачких клубова
    0 04. март 2018.
    Хуманитарна ревија борилачких клубова
    0 04. март 2018.
    Марко Јовановић, РК "Младост" Ваљевски борилачки клубови данас организују хуманитарну ревију под називом "Борба за живот". Приход су наменили обнови…
    0 04. март 2018.
  • Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    0 24. фебруар 2018.
    Марко Јовановић на Светском форуму традиционалних спортова
    0 24. фебруар 2018.
    Тренер рвача ваљевске "Младости" и кадетске репрезентације Србије, протеклог викенда је у турској Анталији је активно учествовао на Светском форуму…
    0 24. фебруар 2018.
  • Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    Три медаље за "Младост"
    0 30. мај 2017.
    На државном првенству за кадете у рвању грчко-римским стилом, које је одржано за викенд у Сомбору, рвачи ваљевске "Младости" освојили…
    0 30. мај 2017.
  • Јубилеј ваљевских рвача
    0 30. децембар 2016.
    Јубилеј ваљевских рвача
    0 30. децембар 2016.
    Фото: Жељко Бошковић У четвртак је свечано обележено 40 година рвања у Ваљеву. Свености у градској кући присуствовали су бројни…
    0 30. децембар 2016.